MUŠKI DNEVNIK: Kamasutra Kosovski boj

Dnevniče mili, prelazimo na intimne ispovesti iz predela grudi mojih. Tamo gde nemirno treperi nežno, goluždravo ptiče željno ljubavi (a ne zove se Tviti). Dnevniče mili, sanak više nije pust - konačno sam počeo da ga živim. Manitu mi nije ispunio želju iz prošlog obraćanja da leto konačno upekne kako valja, ne bi li se madmozele obnaživale češće. Ipak, ispunio mi je želju zbog koje sam i rešio da pišem ovaj dnevnik - počeo sam da ugošćavam devojke u moj skromni krevet (naravno, uz moje neizostavno prisustvo)! Dobro, ne devojke već devojku, ali ne zakeraj - od nečega se mora početi.

Zvala se sasvim obično - Dobrila Katić! Mirisala je na sveže testo, slane perece, pekarski kvasac i cvetove jasmina iz parfema "Premier jour" Nine Riči. 

Srce mi je tuklo i tuklo u ritmu njenog imena i prezimena. Ludo srce neprekidno je ponavljalo: "Dobrilo Katić, Dobrilo Katić, Dobrilo Katić..." Njeno ime šaputao je vetar.

Izvini što sam patetičan, ali emocija je iskrena. Jer, ja sam se zaljubiška (donekle). Letnja haljinica na tufne, malko iznad kolena, prelepa nežna koža (bela i nevina kao Rusija majka), vrana divlja kosa, punog stasa, malko širih kukova - što bi rekli neki pisci, rađa muško sigurno! I što je najvažnije - dekolte za peticu. Nesputan i veseo poput Titovog osmeha, obilan i izdašan kao želja Grka za ukidanjem mera štednje!

Sreo sam je u kafani koja se otvara tek u 21 sat (to mi je bilo malko čudno, kakva je to birtija, šta pijanci da rade do tad?). Sedela je za stolom s kariranim stolnjakom (mirisao je na osveživač?), tresla je tananu cigaretu u metalnu pikslu (prazna i čista beše?) i pijuckala kiselkasto belo vino. Veselila se uz "Kad se mesec sprema na spavanje" i ja pomislih - to je ona prava. Ne prenemaže se i ne pretvara, u kafani se ponaša prirodno, a opet damski! Na torbici joj je bio zakačen bedž s natpisom: "Punk's not dead". Opa, i divlja je, to volim! Na starkama joj se šarenila zastava Srbije. Zapad i Istok stopio se u jednoj ženi, pomislih. I to ono najlepše...

Nisam insistirao na priči jer je muzika u kafani bila preglasna (more, kakv je to birc!?), a bome i gosti su počeli da se deru. Odmah sam je odvukao svojoj kući. I svukao! Auuuu, zarlaukao sam u sebi kao vuk na pun mesec. I tad se desilo ono najgore - proradila mi je savest! Prokleta...

Kako da takvu boginju uprljam seksualnim činom kojem nije prethodio razgovor? Ona se samo smeškala i čekala - uostalom, kao i čitave večeri. Pitao sam je da li voli pesme Jesenjina. Opet samo smešak i kroz nežno gugutanje: "Ko je taj pevač?" Nije baš tako pametna, a baš je delovala inteligentno s tim starinskim naočarima. Pomislih, možda je to pravi pankerski humor.

Nisam se zbunio, upitah je: "Kako ti se čini novi izgled 'Kose' u Ateljeu 212, ne deluje li ti da je otupela njena kritička oštrica?" I dalje se ljupko osmehivala i dahtajući dodala: "Odavno više ne pratim rad Mikija Panjkovića, sada cenim samo Zorana Ćumuru!" E, u tri lepa peršuna, nije ni pankerka!

Brže-bolje pređoh na patriotske teme. Dvoumio sam se da li da je pitam kad je bila Marička bitka, ali mi je bilo žao da je ne posedujem ako, ne daj bože, pogreši. Teško je to pitanje! Procedih: "Izvini, kad je beše bio Kosovski boj?" Nada je ponovo živnula kad je rekla: "Znam da je na Vidovdan, al' ubi me kog je to marta tačno."

"Mislim koje godine je bio", zavapih. "Ti si neki perverznjak kad te interesuju ti događaji od pre nove ere? Arheolog, mani se otkopavanja, pređi na otkopčavanje!"

U pravu je! Što sebi da zagorčavam život? Otkopčavaj, ne misli, osećaj! "Sad ću curo da ti zabengujem tamo gde najviše voliš", zarežah animalno razgoropađen. "Ljubavi, šta ti je to bengovanje?"

E tu je moja čvrstina popustila - i u pogledu strpljenja, ali i ponosa! Alo, đevojko, bengovanje, slemovanje, drmusanje glavom i kosom, rokenrol - zaboga? Pomislio sam da joj kažem da ne mogu tu reč da joj objasnim bez objašnjenja pojma "šutke", ali odustah. Knjiški, naučnički, mirno, posvećeno i opušteno u svakom smislu joj saopštih: "Ljubavi, bengovanje je pomeranje glave, u pravcu gore-dole, uz pomoć vratnih mišića!" Ona se oduševila jer smo prešli na njen teren. "Nisam znala da se i tako naziva oralni seks, sad ću ti pokazati kako bengujem, muškarčino moja!"

Dig'o sam ruke od svega. Pustio sam da ponavlja lekciju koju je najbolje naučila u školi. Na kraju nisam ni mogao da je "uzmem" - jesam zagoreo, al' ja volim rešiji hleb. Nisam ja svaštojeb, dnevniče mili!