"До прошле суботе је био добро и причао је, а онда су га доктори седирали и тако је и преминуо" Халидов братанац открио шта је певач тражио да му донесе у болницу и како је провео последње дане

Вест о смрти Халида Бешлића већ данима одјекује регионом, а туга због његовог одласка најдубље се осећа међу породицом, пријатељима и комшијама из његовог родног краја.

Иако је стекао огромну популарност и статус легенде народне музике, Халид никада није заборавио одакле је потекао. Његова Кнежина и засеок Врапци често су били мотив у његовим песмама, али и место где се увек враћао да пронађе мир и инспирацију.

Екипа новинара која ових дана борави у Сарајеву обишла је управо те крајеве - Халидову родну кућу у Врапцима, као и Кнежак извор који је опевао у чувеној песми "Романија". У стиховима: "Стара кућа, стари кров, ја не знам на шта сада личи то. То је моје вазда било, не дам ја никоме то"  сажета је његова дубока повезаност с родним местом.

Од тренутка када је објављена вест о његовој смрти, над Романијом влада тишина, а у Кнежини се већ покреће иницијатива да се Халиду Бешлићу подигне споменик, као трајни знак поштовања према човеку који је име свог завичаја проносио кроз стихове и песме широм света.

Код саме Халидове родне куће, новинари су затекли чланове његове ожалошћене породице.


- Ово је велика туга. О њему нема ко ништа лоше да каже. Помагао је коме је стигао. Нажалост, болест је била јача. Тамо на мору на Пељешцу му се слошило. До прошле суботе је био добро и причао је, а онда су га доктори садирали и тако је и преминуо. Ту је рођен, ту су живели његови родитељи. Овде је завршио основну школу, а онда се уписао на тесарски занат доле у Сарајеву. Волео је певао по кафанама. Кад сам му рекао да идем у Врапце, рекао ми је да му донесем крушке које је волео. Ено је у дворишту, стара је преко 100 година. Моја мајка му је послала и парадајз и краставце. Кад сам отишао код њега у посету, одмах сам хтео да му дам да једе. Рекао ми је да није гладан, али је тражио крушку. Са супругом Сејдом је шетао заједно док су обоје били у болници, а он је имао катетер - рекао је Халидов братанац.

Он је новинарима показао и Халидову викендицу, која се налази на свега неколико метара од куће где је дошао на свет.

- Ову викендицу је направио пред сами рат. Није запаљена, остала је читава. После је заменио кров и средио горњи спрат. Увек је долазио ту кад је имао слободног и кад је Бајрам. Последњи пут је био 20. јуна, дошао је на ручак. Посадио сам му ту и неке воћке што је тражио - закључио је Халидов братанац.

Током обиласка села, новинари су имали прилике да сретну и Далиборку Поњарац, прву Халидову комшиницу, која је само два дана пре његове смрти била у посети са још неколико комшија из села, свом дугогодишњем пријатељу.

Приликом тог емотивног опроштаја, донела му је нешто што је за Халида имало непроцењиву вредност – крушку из његовог дворишта, о којој је говорио целог живота.

- Били смо јако блиски, морали смо отићи да га посетимо у болницу. Нажалост, било је то последњи пут. Он је био толико позитиван и са толико воље за животом. Одушевио се кад смо дошло и као да је цео свет угледао на једном длану кад је узео ту крушку. Био је пун живота, позитиван. Веровали смо да ће се извући. Увек је причао о свом селу, о белом луку из Врабаца, о једноставним стварима које су за њега биле највеће богатство. То је једна људска громада која се више неће родити - рекла је она грцајући у сузама.

Курир/Александар Панић/Пренела И.Р.