"Испуни ми само једну жељу..." Жељко Самарџић чуо ове речи своје супруге Маје, а оно што је онда урадио ће вас ОДУШЕВИТИ
Popularrni певач је 48 година у срећном и складном браку.
Жељко Самарџић, поред завидне каријере и неколико генерација обожавалаца, важи и за изузетно породичног човека. Стога не чуди што су његови најближи уз њега и вечерас, на распродатом концерту у Сава центру.
- Наравно, моја породица је увек уз мене, од првих мојих концерата у Сава центру. Први мој солистички концерт се десио управо на овом месту и звао се "Београду с љубављу" - подсетио је Самарџић.
Упитан ко му је, од чланова породице, највећи критичар, размислио је па одговорио:
- Сви понешто дају своје, свој суд. Нема ту много критике. Ја сам глава породице и ја се углавном питам, мада оне главне ствари за породицу - ту је моја Маја. Рекла ми је "Немамо више шта једно другом да обећавамо". Ми смо већ 48 година у браку, али, каже, "кад би ми испунио једну жељу, била бих најсрећнија на свету". Ја размишљам шта је то и кажем јој "Реци". Каже - кад би смршао макар пет килограма. Веровали или не, ја сам пре два месеца имао 102 килограма. Јутрос сам се вагао, имам 88. Нисам јој обећао, али сам негде у подсвести испунио то обећање.
Самарџић се радо сетио и првог сусрета са покојном Марином Туцаковић.
- Имао сам жарку жељу. Обожавао сам је као песникињу, као жену која је направила толико дивних песама. Мени је главна водиља била песма коју је урадила за Оливера Драгојевића "Подсети ме шта то беше љубав". Увек сам сањао да ми се догоди нека таква песма. Она ми је написала "Ти си моје сећање на љубав". Од тог тренутка кад сам је упознао, имали смо доста заједничких сусрета - пића, кафа, кафана... Излазили смо свугде, дружили се. Једном приликом, шетали смо Кнез Михаиловом. Почели су људи да ми прилазе што ми је било изненађење. Човек са 40 година види да се одједном интересују нешто за њега. Као "Гледали смо вас у емисији 'А што не би могло', певали сте диван репертоар". Тако је кренуло. Кажем "Марина, прилазе ми људи, хоће да се сликају са мном". Дођем тамо испред огледала, питам се, не знам шта су у мени нашли. Мало сам окренуо на шалу, међутим, она каже "Ево већ имам почетак песме, 'шта си то у мени нашла...". Спонтано настају те песме.