Морам, иначе ћу се разболети и ослабиће ми срце - Тања Бошковић појаснила зашто је глумцима ово важно

Тања Бошковић, уз богату позоришну, филмску и телевизијску каријеру, позната је и као жена велике мудрости која често у јавности дели своја запажања и животне лекције стечене током година.

Недавно је била гост у Политикином подкасту "Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар", где је говорила о различитим темама и поделила своје увиде.

Како је сама истакла, Тања верује да човек мора да живи са сопственим несавршеностима.

- Организоваћу свој живот онако како желим, са свим својим слабостима, недостацима и глупошћу. Значи, складно. То сам ја. Нећу да постанем неко други, јер ми то није дато. Да сам требала бити другачија, Господ би ме сигурно другачије створио. Живи оно што заслужујеш – рекла је Тања Бошковић.

Тања о стваралаштву: "Дар вас разапиње"

Водитељка је подсетила Тању на њену ранију изјаву да воли кућне послове и да су је управо они спасили од могућих порока попут наркотика.

- Могло је да се деси, душо. Знате, када се скидате са високог адреналина – а у глуми сте стално на високом адреналину – другачије не може. Управо због тога нам је Господ дао дар. Да се са тог адреналина спустите, потребни су вам сати и сати. Неко пегла, неко пуши, а неко постане наркоман или алкохоличар. Када се представа заврши у 11 сати увече, ви сте катапултирани и треба да се вратите у нормалу. То уопште није једноставно - започела је глумица па наставила:

- Они који то не доживе, залутали су у глуму. Њих глума не кошта ништа. То су... како да кажем... није ни естрада, то је имитација. Дар вас распиње. Какав год дар да имате, он вас цепа. Не можете да се изборите са тим, посебно ако сте у уметности која захтева целог човека и још пола. Једно је када радите у пошти од седам до три, дођете кући, обучете тренерку и Бог да вас види. Ја, када се вратим из позоришта, имам брзе возове у глави. Када играм Сару Бернар, тачно знам шта ми треба да бих се два сата касније смирила. Боље ми је да орибам четири спрата у мојој згради него да лудујем. Боље ми је да радим најтеже физичке послове, само да избацим ту "пизму" из себе. Морам тако, иначе ћу се разболети, ослабиће ми срце, добићу чир на желуцу – рекла је Тања.

"Не пронађете ништа а мисли сте да сте испуњени"

Говорећи о интроспекцији, Бошковићева је нагласила колико је болно суочавање са собом и својим празнинама.

- Понирање у своје најусамљеније место је болно. Често не нађете ништа. Та црна рупа коју морате испунити нечим... То разуме сваки човек који копа по себи. А замислите када у себи не пронађете ништа, а мислили сте да има неког садржаја? Нема! Према томе, пуни! То није лако. Ту долази читање, труд, и све оно што никад нисам мислила да ће ми требати. Засадите у себи неко семе креативности које ће можда, а можда и неће, једног дана никнути – закључила је Тања Бошковић.