Неизмерна туга: Породица потврдила, ПРЕМИНУО познати певач
Једна од најистакнутијих личности филипинске музичке сцене преминула је у 70. години живота, остављајући за собом богато музичко наслеђе које је обележило генерације. Његова породица је потврдила вест о његовој смрти, замоливши јавност за приватност док тугују за губитком.
Филипинска музичка сцена опростила се од једне од својих најсветлијих звезда — Хајји Алејандро, легендарни певач и пионир ОПМ (Оригинал Philippine Мусиц), преминуо је 22. априла 2025. године у 70. години.
Рођен као Ангелито Толедо Алејандро, Хајји је био познат по свом неодољивом шарму и хитовима који су обележили генерације, укључујући песме попут „Kay Ганда нг Атинг Мусика“, „Панакип-Бутас“ и „Накапагтатака“. Његова каријера започела је 1973. године, а врхунац је достигла током 1970-их и 1980-их, када је стекао надимак „Килабот нг мга Kolehiyala“ (Страх и трепет студенткиња) због своје популарности међу младим женама.
Породица је потврдила његову смрт путем саопштења које је поделио менаџер ГР Родис, уз молбу за приватност док тугују за својим вољеним.
Хајји се борио са раком дебелог црева у четвртом стадијуму, који му је дијагностикован почетком 2025. године. У фебруару је подвргнут операцији, али се његово здравствено стање погоршало, те је био хоспитализован и интубиран након што је рак метастазирао на плућа и јетру.
Хајји Алејандро имао је класичан хит и неодољиви шарм који је натерао публику да се заљуби у његову уметност, а неколико генерација слушалаца то може да потврди. С правом је понео надимак „Килабот нг мга Kolehiyala“ – страх и трепет колегиница – и то с очигледним разлогом.
Рођен као Анхелито Толедо Алејандро у музички надареној породици, Хајји је, према речима своје мајке, почео да пева чим је проговорио. Пут ка томе да постане једна од икона ОПМ (Оригиналне филипинске музике) започео је 1973. године наступом на кампусу Универзитета Атенео де Манила, где је студирао менаџмент.
Током недеље оријентације, док је певао на универзитету, спазио га је познати певач и ОПМ икона Басил Валдез, који га је потом позвао да се придружи његовом бенду Цирцус Банд. Тада осамнаестогодишњи Хајји са одушевљењем је прихватио позив и придружио се бенду на њиховој турнеји по универзитетима широм земље.
Заједно са Валдезом, Рудијем Лозаном и Геријем Параисом, Хајји је певао и снимао албуме све док 1976. није одлучио да крене соло каријеру. Тада је направио паузу на факултету како би се потпуно посветио музици.
"Све се једноставно посложило“, рекао је Хајји у интервјуу 2014. године, присећајући се како је ступио у контакт са композитором Вилијем Крузом, који је тада преузео вођење музичке куће ЈЕМ Рецордс. Под том етикетом издао је свој први сингл који је написао Круз – „Tag-Araw, Таг-Улан“, песму која је одмах постала хит.
Двије године касније уследила је његова интерпретација песме „Kay Ганда нг Атинг Мусика“, коју је написао и аранжирао познати композитор Рајан Кајабјаб (Ryan Cayabyab). С том нумером Хајји је освојио главну награду на првом Метро Манила Поп Мусиц Фестивалу, надмашивши извођаче попут Целесте Легаспи, Марикрис Бермонт и Ентонија Кастела. Иста песма тријумфовала је и на првом Међународном фестивалу песме у Сеулу, одржаном у Кореји.
Након тога, низали су се хитови као што су „May Минамахал“, „Панакип-Бутас“ и „Накапагтатака“, али, као што то живот често уме, потражња за његовим наступима је опала, те је Хајји 1987. одлучио да се повуче из јавности.
Отишао је у Сједињене Америчке Државе и посветио се породици, отворивши ресторан. У том тренутку већ је био отац троје деце – Барнија, Рејчел и Алија. Нажалост, ресторан није успео, па је Хајји био приморан да га затвори.
Судбина му се опет осмехнула 1992. године, када је добио понуду да се врати на сцену – овог пута заједно са ћерком Рејчел. Вратио се на Филипине и отац и ћерка су одржали низ распродатих концерата.
Од тада, Хајји је често наступао с Рејчел и другим ОПМ уметницима, како на Филипинима, тако и у иностранству. Године 2014. поново се ујединио са Цирцус Бандом и групом New Минстрелс за заједнички концерт.
Један од његових последњих наступа био је у Вигану, где је први пут осетио симптоме болести која му је касније дијагностикована као рак дебелог црева у четвртом стадијуму, према речима његове дугогодишње партнерке Alinne Веласкез.
"Мој начин размишљања је да музику не треба радити – музика се свира. И зато, ја све време само свирам“, рекао је Хајји у интервјуу 2020. године. „Од првог дана, све је било због музике. Понекад се запиташ да ли је време да станеш, нарочито како године пролазе. Али истовремено, не могу да замислим да радим било шта друго".
Говорећи о својим старим обожаваоцима, додао је: „Више нису колегијалке, али још су ту. Нису више тако гласне и енергичне као пре, али захвалан сам што ме и даље подржавају. Још увек чезну за музиком уз коју су одрасли и која је постала звучна подлога њихових живота".