Његове речи су је оставиле без текста: Јована Јеремић у дослуху са Богом, обелоданила шта јој је на души

Јована Јеремић је позната по свом снажном темпераменту и бескомпромисном ставу, али мало ко уме да буде свестан колико је дубоко укорењена њена вера у Бога. Водитељка често истиче да јој је управо вера ослонац у свим животним изазовима и да без Божје помоћи не би постигла све што има данас. 

У тренуцима када се суочава с тешкоћама, Јована не тражи утеху у људима, већ у вери, убеђена да све у животу има свој виши смисао и да Бог увек зна зашто нас кроз нешто води.

Водитељка је путем свог Инстаграм профила у духу свега у шта верује поделила изузетно важну поруку за сваку особу која воли и која жели да гради заједницу са својим вољеним бићем. 

- Муж и жена треба да буду као руке и очи. Кад рука боли, очи плачу. А када очи плачу, руке бришу сузе - стоји у објави коју је водитељка окачила.

Ова објава носи снажну симболику међусобне повезаности, емпатије и подршке у браку. Поређење мужа и жене са рукама и очима наглашава идеју да партнери треба да буду једно биће у две особе – да осете бол оног другог, да саосећају и пруже утеху без речи.

У суштини, ова порука говори о идеалном односу супружника, заснованом на разумевању, нежности и дубокој емоционалној повезаности. То није само романтична метафора, већ и животна лекција о саосећању и заједништву – да прави брак није савршен, али је светилиште у којем двоје људи заједно носе и бол и радост.

Јован Златоусти (грчки: Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος), што у преводу значи Јован „Златоусти“ или „онај који има златна уста“, био је један од најпознатијих хришћанских проповедника и црквених отаца. Живео је у 4. и почетком 5. века (око 349–407. године) и сматра се једним од највећих беседника у историји Цркве.

Рођен је у Антиохији, где је стекао изврсно образовање у реторици и теологији. Био је патријарх цариградски, а његово име се и данас помиње у литургији — позната Литургија светог Јована Златоустог редовно се служи у православним црквама широм света.

Златоусти је био познат по свом бескомпромисном моралу, храбрости да говори против неправде и лицемерја, чак и када су мупротивници били моћници и цареви. Због своје отворености и критике царског двора, био је прогнан и умро у изгнанству. Његове беседе, тумачења Светог писма и теолошки списи оставили су дубок траг у хришћанској мисли, а православна Црква га поштује као једног од тројице великих јерарха, заједно са Василијем Великим и Григоријем Богословом.