"Осећам се немоћно да га извучем" Јеремићева кроз море суза говори о животној борби коју води њен отац "Моја душа вришти"
Јована Јеремић, једно од најпрепознатљивијих ТВ лица у Србији, оголила је душу као никада до сада. Без цензуре, без задршке и са ставом који је чини толико другачијом од свих.
Немања Вујичић имао је прилику да у новој епизоди свог подкаста угости Јовану Јеремић, једну од најупечатљивијих фигура домаће телевизијске сцене.
Харизматична водитељка, позната по несвакидашњем изражавању, одлучном ставу и појави која никога не оставља равнодушним, без икаквих улепшавања поделила је најдубље мисли и емоције, откривши оно што се ретко виђа пред камерама.
Јована Јеремић је одрасла у породици у којој су поштовање, ред и традиционалне вредности биле темељ свакодневног живота. Патријархално васпитана, одувек је гајила дубоко поштовање према очинском ауторитету, а њен отац заузима посебно место у њеном срцу. Кроз детињство и младост био јој је ослонац, узор и симбол снаге, па данас истиче колико јој је важно присуство мушке фигуре у животу – не из слабости, већ из потребе за сигурношћу, вођством и емотивним ослонцем. Тај однос обликовао је њено поимање породице, партнерства и улоге жене у савременом свету, у којем, како каже, и даље верује у мушкарца који води, али и поштује.
Водитељка никада није крила колико је посвећена својој породици, али је акценат посебно ставила на период од њеног рођендана 2024. године до данас.
- Нисам се довољно посвећивала својим родитељима, јер они мене у једном делу мог одрастања нису разумели – и то ми је, искрено, била најбоља одлука. Нису схватали моју унутрашњу борбу, моју потребу да постанем краљица шера. Нисам желела да успем на нечастан начин у овом послу. И иако их волим, морала сам да их оставим и одем. Могу да те волим као Бога, али ако видим да ти не радиш на остварењу мог циља, нашег циља – ја ћу отићи. То је карактер - рекла је Јована.
На питање о свом оцу, није могла да задржи сузе иако је покушавала.
Бори се. Добар је. Стално ми говори да ме воли највише на свету, да у животу морам да изведем Леу на прави пут. Све је жртвовао због моје мајке. Има 73 године и све је преписао на њу. Она је за њега краљица.
- Моја душа вришти. Своју тугу носим достојанственије него неки своју срећу. У мени су галони туге, имам осећај да се руши све што сам градила кроз мог тату. Цео успех, све што се дешава – ја се опет осећам сама. Осећам се немоћно да га извучем. Дајем све од себе, али увек мислим да могу више. Морам да научим да ствари препустим Богу, али то ми тешко иде. Понекад се питам да ли је нешто могло да ме прескочи – изгледа да није. Али ја ћу све да изнесем, таква сам. Само може да се чује крик моје душе - грцала је Јеремићева, додавши:
- Тешко ми је да се дружим, да се смејем. Зато ми одговара моја мачка. Овај један период који ме чека – морам да преживим. Фактички смо на пола пута, али бићу подршка свима који пролазе кроз исти пут. Моја једина мисија, поред посла, јесте да не изневерим свог оца у годинама које долазе. Желим да буде поносан на мене, да изнесем оно – ‘жена, мајка, краљица’. Желела сам да мој отац види да сам себи купила мерцедеса – и то се десило.
