Познато где се налази Ана Дивац док јој супруг Владе лежи у болници - комплекс вредан неколико милиона у власништву је познатог пара
Породица Дивац свако лето проводи у Црној Гори где имају апартмане, а Владе је синоћ доживео саобраћајку у близини Луштице.
Кошаркашка легенда Владе Дивац синоћ је у близини Луштице доживео саобраћајну несрећу, приликом које је пао са мотора и поломио кук. Како су пренели домаћи медији, а након што је ове вести објавила његова супруга Ана, Дивац је оперисан и уграђен му је вештачки кук.
Иначе, породица Дивац свако лето проводи на црногорском приморју, будући да тамо имају два луксузна апартмана. Управо у једном од та два стана сада борави Ана, док се Владе опоравља у оближњој болници након операције.
Од стана плажа је удаљена свега 100м, а са велике терасе пружа се нестваран поглед на море. Осим некретнина, славни кошаркаш и његова супруга поседују јахту на којој такође проводе доста времена.
"Да си сад умро, рекла бих..."
Подсетимо, Ана се огласила и са јавношћу поделила детаље саобраћајне несреће.
- Обожавам ове животне тестове, када их прођем, нормално. Муж ми је пао са мотора, сломио кук и имао операцију, баш је онако стресно, јасно вам је ко год је имао такву ситуацију. Прво што сам помислила да идем и да запалим цигару, а онда сам помислила океј, дај да видим шта се крије иза свега овога - открила је Ана.
Ана је одмах са супругом отишла у болницу, и пре операције покушала да га орасположи, а чак се и нашалила.
- Други део наставка "И богати плачу". Одвели су га у операциону салу, супер је лекар. Надам се да ће све добро да прође. Док сам седела с њим и правила му друштво да га мало орасположим и насмејем, ето размишљала сам шта бих причала сад да си умро, рекла бих: "Колико си се возио јуче, тачно је осетио". Возио се чамцем 6 сати, мозак ми се тресао целу ноћ од вожње, а он воли много чамац. Онда ми је рекао: "Еј видимо се после, идем да играм карте" -рекла је, па додала:
- Само колико смо ми људи проклети, како се у тим тренуцима сећамо само лепих ствари, а када нам је како треба онда се само жалимо. Како треба да будемо захвални за сваки дан, сваки тренутак и да гледамо у све оно лепо што нам особа која је са нама и људи који су око нас који нам пружају, да не будемо фокусирани на оно што нам не пружају.
