Саша Поповић ОВЕ планове никада није успео да оствари: Тешка болест му је у секунди променила све

Певач и кум покојног Саше Поповића, Дејан Ћирковић Ћира, присетио се свог пријатељства са некадашњим креативним директором "Гранд продукције".

Њих двојица познавали су се 40 година, а певач истиче да је Поповић за њега још увек жив,

- Не могу да га памтим пошто смо баш блиски, он код мене и даље живи и живеће док сам ја жив. Јер 40 година познавати човека и дружити се са њим није лако, једино сам се више дружио са Жиком, још из забавишта. Баш сам коментарисао данас са Жиком како се брзо све десило, како је брзо завршио несрећно и како је брзо прошла и ова годину дана. Некако ми је и драго да будем баш ја у тој емисији када је годишњица Салету Поповићу. Он никад неће престати да живи код мене у срцу, код моје породице, а верујем и код многих људи који га воле - рекао је он у интервјуу за "Гранд", након чега је истакао да још увек осети као да је Сашина енергија присутна:

- Иста ствар. Потпуно иста ствар, да ли је овде у студију, да ли је кући код њега у просторијама. И дан данас кад седим тамои често очекујем горе са спрата обично. Он никад није имао обичај да иде полако, увек је трчкарао и очлекујем, знам како иде тај његоив звук, тк-тк-тк-тк и ево га доле. Обрне се два круга у холу, у дневној соби и на врата иде даље. А поготово што ја живим на жалост још у Немачкој и некако кад нисам стално ту присутан у Београду, овде или у кући код њих. Некако је мало другачије. Кад сам тамо у Штутгарту ја све мислим он је још увек кући, ради посао нормално све, тако да немам тај утисак да га нема. Уопште немам тај утисак. Њега нема али немам тај утисак,. Поготово што имам на своју част и радост и пуно његове гардеробе. Ево, ово је баш његов сако, који је он носио. И пуно имам таквих предмета и част ми је да могу и тај неки његов мирис да осетим.

Певач је испричао и како су њих двојица проводили заједничко време.

- Изузетно сам волео с њим да се дружим. Често пута сам му рекао колико ми је било пријатно са њим. Неки људи који ово слушају можда помисле да тако сви причају, кад човек умре сви га хвале. Ја сам то причао и док је био жив и немам разлога да му ласкам уопште. Он јесте био најбољи за мене. Толико ми је лепо било дружење са њим, дали је било у Београду, Опатији, Штутгарту. Једном приликом сам му рекао док смо ишли одвавде са Кошутњака до Бежанијске косе: ‘Сале, веруј и кад не бих радио овај посао који радим, волео бих да будем твој лични возач, да будем нон-стоп са тобом’. Јер ми је толико лепо са њим, толико је опуштен разговор. Никад у животу се није раздрао на мене, никад га нисам чуо да се дере на неког, можда овде ако нешто не иде по плану, не знам, нисам био. Али у приватном животу никад нисам чуо да се на неког раздере, увек је био ведрог духа. Нормално, кад је уморан и онда је био весео. Просто, такав човек ми много недостаје и жао ми је што је тако завршио - испричао је Ћира, након чега је откри да је Поповић имао планове које није успео да оствари:

- Био сам убеђен кад седимо тако на тераси у Опатији, пијемо кафу, причамо, гледам у њега и кажем: ‘Овај човек никад не може да умре’. Такав сам имао утисак. И онда кад сам сазнао за ту несрећну болест нисам могао да верујем. А пре тога смо причали како пуни 70 година, све је средио, ништа више неће да ради. То мало Звезде Гранда да му буде нека занимација у животу да му не буде баш ни досадно. И онда како ће да ужива у Опатији: ‘Како ћемо да идемо тамо, па јахта, па ћемо ја и Суза да идемо да путујемо ту, ту, ту. Нећемо само у Опатији да будемо’. Међутим, дође тај јун, 3, 4. не знам тачно, кад је чуо за ту болест и од тад се, те секунде, живот мења за све нас.  

Гранд/А. Дачић