"Тог дана сам једва завршила Дневник" Водитељка Јавног сервиса Србије водила борбу за живот, у болници се заразила бактеријом
Милица се месецима борила са вирусом, а тај период је окарактерисала као најтежи у животу.
Милица Недић, водитељка Дневника ја Јавном сервису, пре неколико година је прошла кроз веома тешку и компликовану здравствену ситуацију, а како је касније истицала, из борбе је изашла као победница захваљујући вери и огромној позитивности.
- И сама болест и сам опоравак били су озбиљни. Болест је дошла уочи друге вакцине, све је то заиста било веома озбиљно, велика опомена, изузетно тежак испит, најтежи животни испит - рекла је у РТС Ординацији Милица, а затим испричала кроз шта је све прошла.
- Ја сам тог викенда радила, 20. фебруара, а 21. фебруара сам ја већ била у болници у ковид центру. Ја сам тог дана радила и уређивала Дневник, само сам осетила тог дана неку нелагоду, малаксалост, неку слабост, неку језу кроз организам и једва сам завршила Дневник, рекла довиђења поштованим гледаоцима и схватила да једва могу до куће да дођем - рекла је водитељка.
Како је водитељка описала, појавио се кашаљ, а потом је изгубила глас. Најпре је, како каже, помислила да је у питању премор и стрес, али онда је током ноћи кренула блага температура. Сутрадан се јавила лекару, упућена је на рендген који није показао упалу плућа. Дат јој је антибиотик и упућена је кућно лечење.
Међутим, након три дана стање се погоршавало и четвртог дана је већ била смештена на одељење Интензивне неге болнице "Драгиша Мишовић" са обостраном упалом плућа.
- Температура није престајала и та слабост, малаксалост, бол мишића и костију… Уме човек да буде слаб и малаксао, али ово је нешто потпуно другачије. То је нешто што неко ко није прошао, неће разумети, то је заиста потпуно један други организам којим ви не владате“, објаснила је водитељка која је у болници провела две недеље, борећи се са короном, али паралелно и клостридијом, иначе опасном болничком бактеријом.
"Лекари су били изненађени"
- Десет дана температуре 40 степени, лекари кажу – један лек, други лек, трећи лек – падне, па скочи и тако целу ноћ… Лекари кажу да нека правила и искуства кажу да издржим десет дана, после којих би требало да се смањи температура са терапијом која ми је промењена. И они су били изненађени колико је то трајало и колико сам имала снаге да се борим. Онај велики гвоздени болнички кревет, он се тресе од моје грознице и удара у зид - описала је Милица кроз шта је прошла и додала:
- Тај напор и труд лекара, брига у сваком тренутку према сваком пацијенту, рад сестара, њихово даноноћно трчање, непланирани хитни случајеви, рад у скафандерима, где се види како им цури зној са лица, а видите и сузе на њиховом лицу када изгубе пацијента у једном дану… У тим ноћима, ви само чујете санитет који из сата у сат довози нове пацијенте. То су неке слике и ситуације које једноставно, морам рећи, остављају ране у вашем срцу и у мислима.
Месецима трајао опоравак
Милица Недић је из болнице коначно изашла средином марта, али су јој била потребна наредна два месеца да поново "профункционише".
- То значи да могу да устанем, да урадим понешто сама у кући, да себи спремим нешто да поједем, да скувам чај, кафу, а негде у јуну сам кренула да мало интензивније излазим и да се шетам. Препорука је да, од толиког мировања, се шета, али симптоми трају. Ја јесам добро, али ја и даље осећам симпоме који су значајно мањи него што су били, тај неки замор, премор, бол мишића и зглобова, лупање срца које се појави често ноћу, из чиста мира… - рекла је Милица, а затим се осврнула на период током којег је имала и постковид симптоме.
- Требало је да идем на годишњи одмор на море, али вратила се нека постковид варијанта током десет дана, у форми респираторне инфекције, интензивног кашља, синузитис, ларингитис, фарингитис… без температуре - рекла је водитељка и додала да је у међувремену добила и другу дозу вакцине.