Весна Змијанац признала да је невиност изгубила малолетна: Ево ко је био у питању

Наша певачица Весна Змијанац прошла је кроз веома тежак период у животу кад су јој се родитељи растали и почели да живе на различитим адресама. 

Њен тата након развода од мајке вратио у Хрватску, а мајка је отишла у Аустрију, трбухом за крухом. Управо из тог разлога Весна је родитеље тражила у другим људима, а у наставнику са којим је изгубила невиност признала је да је видела фигуру оца, о чему је причала и у својој аутобиографији "Кад замиришу јорговани".

- Кад сам завршила основну школу, прешла сам да живим код мајке Ковине у Беч, али сам пре тога већ била у неком односу с наставником математике. Међутим, када сам после завршене прве године средње дошла на распуст у Краљево, наша веза је постала заиста оно што се везом, љубавном везом двоје људи и зове. Све препреке су биле уклоњене. Ја му више нисам била ђак, а иако малолетна, већ тада сам изгледала нешто старије за своје године. Разлика у годинама такође није представљала сметњу - рекла је Весна и додала:

Бар не мени. Требао ми је неко старији, неко у коме сам, и не знајући, заправо тражила оца. Испрва ми је сметало што је то био мој наставник, човек који ме је знао буквално одмалена, који ме је испитивао и оцењивао, али је близина учинила своје, а његово пристајање да веза буде јавна (шетали смо држећи се за руке) у мени је отклонила сваку нелагоду - рекла је Весна.

Она је открила да је са старијим професором и невиност изгубила.

- То прво љубавничко искуство било је некако збрзано, ужурбано, не много маштовито, лишено посебности и свечарског расположења. Не много болно, али у грчу, без гласа, немушто, нежно, али скромно у нежности. Све у свему, просечно. Ваљда је тако и морало да буде кад се све узме у обзир. Кажем све, а мислим на време (први мрак), место (шеталиште крај Ибра) и на нас учеснике. И толико о томе. Поновило се још два пута током мог распуста, увек у приближно истим околностима и с готово истим крајњим резултатом и осећањем. Није било мучно, далеко од тога, али некако превише обично. И значи ми, и не значи ми. И лепо ми је, и није. И утиче на мене, и не утиче. Помало сам и разочарана, али се надам да ће то разочарање проћи. Срећом, прошло је без нежељених последица и ефеката. Наша веза угасила се сама од себе, а његово пристајање на прекид било је логично. Дане до краја распуста проводила сам крај Ибра. Наставника више нисам видела - до детаља је описала односе са наставником.