Зашто је Саша Поповић од јавности крио рођену сестру Нену?
Само је једном јавно говорио о њој, а за то постоји јак разлог.
Креативни директор "Гранда", Саша Поповић преминуо је 1. марта у болници у Паризу, а сахрањен је 6. марта на Бежанијском гробљу у Београду.
Јавност је тада први пут имала прилику да види његову старију сестру Нену, која је константно била уз Поповићеву удовицу, кћерку и пасторка.
Са сестром сам био веома близак
Покојник је поштовао сестрину жељу, те је није експонирао јавно, а само једном је о њој говорио за медије.
Детињство је Саша Поповић провео у свештеничкој породици у Новом Саду, а својевремено је о том периду говорио са најлепшим сећањем.
- Имао сам лепо детињство. Некако у овим годинама радо га се сећам. Волео сам фудбал, нисам волео школу, али сам био одликаш. Фудбал сам волео изнад свега, волео сам да устанем рано, у 6, 7 и да сам жонглирам, ударам лопту. Могао сам главом да ударам 5.000 пута да не падне. Младост и детињство сам провео у порти Николајевске цркве у Новом Саду, где је мој деда био свештеник. Одрастао сам у црквеној, парохијској кући. И дедина три рођена брата били су попови, тако да потичем из свештеничке породице. Мајка Бранка је била домаћица и бринула је о мени и пет година старијој сестри Нени, с којом сам био веома близак – причао је у емисији "Из профила" покојник.
Празничне успомене
У последњем интервјуу за "Гранд" Саша се присетио породичних окупљања и дочека Нове године које је као мали славио са сестром.
- У кругу фамилије смо је увек чекали. Сећам се када сам имао 9 година, то је било 1963, сестра која је старија пет година од мене и ја остали смо будни, а мама и тата су легли у 11 сати. Годину или две пре тога смо купили телевизор. Јао, телевизор! Знате ли шта је то било у то време, почетком шездесетих? Била је серија ‘Црни снег’, Чкаља, МиИја Алексић и тадашња гарнитура најпознатијих глумаца. То је почело да се пушта од 9 па до 12 за дочек Нове године. Сестра и ја смо седели и гледали то без даха, и онда смо и касније сваке године код куће прослављали уз телевизор, јелку и поклоне. Лепо је било - причао је Саша.
