Ana Bekuta utučena, poslednji put se obratila pokojnom Halidu Bešliću - "Umro je, a nije..."

Legenda narodne muzike, neponovljivi Halid Bešlić, sahranjen je danas, 13. oktobra, na sarajevskom gradskom groblju “Bare”, u tišini koja je govorila više od hiljadu reči.

Grad pod Trebevićem, koji je s njegovim pesmama disao više od pola veka, danas je plakao - Sarajevo se oprostilo od čoveka čiji je glas bio sinonim za dušu Bosne.

Njegova dugogodišnja koleginica i prijateljica, Ana Bekuta, oglasila se putem naloga na društvenoj mreži Fejsbuk, i tako se finalno oprostila od duše čoveka koji je objedinio Balkan poslednjih nekoliko dana. 

"Čim su mi javili da Halid preminuo, setila sam se one njegove izjave od pre nekoliko godina kada je rekao — “više bih voleo da me pamte kao dobrog čoveka nego kao dobrog pevača”. Danas, kada se opraštamo od njega, zaista je teško odlučiti da li je bio bolji pevač ili je bio bolji čovek.

Halid je delio i šakom i kapom dobrotu, pažnju, pare, pesme, radost, društvo, razumevanje, ljubaznost, strpljenje.

O Halidu Bešliću jednako lepo mogu govoriti muzički producenti, kompozitori, aranžeri, profesori klavira i intelektualci kao i njegove komšije, prijatelji, prodavci na pijacama i u mesarama, kasirke, kao i njegovi obožavaoci, slučajni prolaznici, siromasi i prosjaci.

Ovih dana internet je prepun anegdota i ispovesti poznatih i nepoznatih ljudi kojima je ovaj čovek ulepšao život i nikada se time nije pohvalio. Ovih dana poznati i nepoznati ljudi pišu i govore o Halidu Bešliću samo najbolje i najlepše i niko to ne govori iz kurtoazije. Svi oni govore istinu o načinu na koji je živeo s ljudima.

Otkako je Halid umro, javljaju se poznati i nepoznati ljudi iz svih delova bivše države, ljudi različitih veroispovesti, različitih nacionalnosti i različitih uverenja - ljudi razdvojeni politikom i sukobima, koji se nikad ranije ni u čemu nisu složili. Sad su se složili u žalosti za Halidom Bešlićem.

To je trebalo postići i to je mogao postići samo poseban i retko dobar, pravedan i velikodušan čovek.

Halid je na estradi bio onaj dobri Bosanac koji nas je sve okupljao pod svoj krov i u svoju kuću koja miriše na dom. Gostio nas je. Kao da nas je uvek čekao. Uvek je za sve nas imao vremena, odakle god da smo dolazili i gde god da smo išli.

Imala sam to zadovoljstvo da jednu od svojih poslednjiih pesama Halid Bešlić snimi sa mnom. Pesma se zove - Zagrli me.
Iako smo zajedno otpevali priču o ljubavi u jesen života, o ljubavi u starosti, on uopšte nije bio ostario. Umro je a nije ostario. Niko nikada za Halida Bešlića nije rekao da je ostario. Tako žive i umiru veliki ljudi.

Halid se nije bojao života ni smrti. Ni siromaštva ni uspeha. Nije se bojao teške sudbine i nije se plašio da bude srećan čovek. Živeo je potpuno ispravno jer je jedino tako i znao da živi.

I još dugo će da se takmiče dobar čovek Halid i dobar pevač Halid u tome kojeg se narod bolje seća. Svaki dan ćemo čuti neku novu priču o čoveku Halidu i pevaču Halidu i nikada nećemo uspeti da procenimo je li više ostavio nama na zemlji ili je više dobrih dela poneo sa sobom."