BORIS BIZETIĆ: Rokeri s Moravu bi danas svakako pevali o RIJALITIJU, a pesma bi imala tužnu melodiju
Humoristički modifikovan pomoravski dijalekat, srpska narodna muzika u kombinaciji sa zabavnjačkim elementima i zvukovima sa svih meridijana, urnebesne parodije navika i mana žitelja naših sela i gradova u tekstovima, šajkače u kombinaciji sa električnim gitarama i drugim otkačenim odevnim i drugim rekvizitima na sceni... Sve ove elemente spojila je, neponovljivom alhemijom, jedna od najzanimljivijih grupa u istoriji domaće muzike. Njihova pojava daleke 1977. godine bila je šok, ali duhoviti šok, koji je razgalio i nasmejao Jugoslaviju... Stvorili su svoj žanr, i ostali njegovi jedini predstavnici koje se niko nije usudio da kopira – unikat i fenomen: Rokeri s Moravu.
Njihova popularnost buknula je već od prvog singla “Stojadinka ovce šiša”, uz popularnost su se rađale i kontroverze, a mnoge je nesumnjivo i zbunio njihov neočekivani muzičko-scenski bućkuriš. Bebek ih je nazivao pankerima. Minimaks ih je smesta podržao, i delove njihovih tekstova koristio kao uvertiru za viceve u svojim emisijama. Optuživani su da svojim parodiranjem vređaju pravu narodnu muziku, ali činjenica da su ih obožavali narodnjački velikani kao što su Cune Gojković ili Lepa Lukić, koja je priznala da im se punog srca smejala kad god su nastupali zajedno, sasvim potapaju ovakve tvrdnje. Neki su smatrali čak i da skrnave jezik Pomoravlja, iako su ga, uvodeći ga u pop kulturu, zapravo čuvali – za šta su naknadno dobili i zvanično priznanje.
- Niko pre mene se nije setio (ili usudio) da u kompoziciji i aranžmanima pomeša muzičke žanrove. Tekstovi koje sam napisao, humoristički i satirični, bili su i ostali ogledalo našeg mentaliteta. Raznorodnost sadržaja mojih originalnih pesama za Rokere, uslovila je široku popularnost a onda i dugovečnost – kaže osnivač, idejni tvorac i autor svih pesama i tekstova RSM, Boris Bizetić, na pitanje o tome kako danas, sa nemale distance gleda na uspeh njegove legendarne grupe. - Te pesme su ostale u sećanju brojnih generacija. Rokeri su bili voljeni širom Jugoslavije, bez obzira na činjenicu da su tekstovi pisani u modifikovanom pomoravskom dijalektu. Rokeri s Moravu su bili i za decu, njihove roditelje i babe i dede... za ljubitelje pank-roka, narodnjaka, pop-muzike.
- Prognoze slabokapirajućih "intelektualaca", da su Rokeri "za jednokratnu upotrebu", bile su pogrešne. U poslednjih dvadesetak godina, mlađi ljudi mi kažu da su odrastali uz pesme Rokera s Moravu, da im je prva ploča ili kaseta u životu bila "rokerska" ili, u novije vreme, da su im roditelji preporučili da čuju nešto čega danas nema... a, zbog čega nije bilo konkurencije? Pa, to pitanje nije za mene! - priča Bizetić.
Kafanska lektira
U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!
Istorijat kaže da su produktivni Rokeri počevši od 1977. objavili čak sedamnaest dugosvirajućih albuma za 14 godina, a ređala su se i gostovanja po brojnim emisijama u SFRJ u kojima su zabavljali narod svojim skečevima. Pored Bizetića, koji se u okviru svoje “rokerske uloge” predstavljao kao Veljko B. Užičanin Boca, članovi su bili i neponovljivi pokojni vokalni solista Zvonko Milenković, iliti Sisoje, Branislav Anđelović Ćora i Branko Janković Jankula, još jedan preminuli član, koji je prerano napustio ovu ekipu, još davne 1982. godine. Bizetić je prošle godine obeležio 40 godina od osnivanja grupe, koja je davno zacementirala svoje mesto u “Kafanskoj lektiri” svojim vrcavim pesmama, među kojima se mogu naći pravi biseri uprkos ogromnoj količini materijala pisanog zavidnom brzinom. Naš sagovornik sa ponosom navodi zbilja impresivne brojke od 220 pesama i više hiljada koncerata, a najveći deo ovih poduhvata Rokeri su preduzeli do 1991. godine, kada je okončana prva faza njihovog postojanja, i otpočela pauza, koja je trajala više od deset godina.
Kada je, pre deset godina, Zvonko Milenković preminuo, Bizetić je odlučio da konačno stavi tačku na priču o RSM, barem što se tiče pravljenja i snimanja novih pesama. A budući da maltene nije postojala savremena tema na koju kroz „rokerske“ tekstove nije dao komentar, pitali smo ga da li mu grupa danas nedostaje, kao kanal pogodan da se kroz njega uz prepoznatljiv humor iskažu stavovi o aktuelnostima.
- Rokeri ne mogu da mi nedostaju jer je moj Yu-Tjub kanal "napunjen" njihovim spotovima i skečevima. Kada sam "zatvorio" Rokere s Moravu, "otvorio sam "BB Show" (536 epizoda na TV Pink) i potom "Smeh terapiju", emisiju koja će uskoro da dogura do 500-te epizode, a emituje se na desetak regionalnih tv-stanica... Uz to, moji saradnici je svake sedmice postavljaju na moju "kanalizaciju". Dakle, ono što sam počeo sa Rokerima, nastavio sam kroz igrane viceve u svojim tv-emisijama – kaže Bizetić.
Godine 2007. RSM su objavili povratnički album, “Projekat”, praćen i DVD-jem sa spotovima, na kojem se našlo 20 pesama, a po mišljenju Bizetića, danas su i dalje aktuelne iste teme koje su obrađene u tim pesmama “koje su i sada najnovije”.
- Menja se tehnologija a naše naravi su iste, što je uvek moguća inspiracija za izuzetno talentovanog pesnika... na primer, mene! - objašnjava u svom stilu Bizetić, koji je te 2007. opevao upotrebu SMS poruka, provod na splavovima, silikone, tabloide, kladionice i druge prepoznatljive elemente savremenog života.
Obožavaoci dobro pamte kako su Rokeri daleke 1985. godine pesmom obradili mega-popularnu sapusku seriju “Dinastija”, pevajući legendarne stihove: “Din-din-dinastija, to je složna familija, svakem tuđa žena prija, din-din-dinastija”. Možemo samo da zamislimo kako bi danas zvučao tekst o rijaliti šou programima koji izazivaju masovno interesovanje publike definitivno preotimajući popularnost svim drugim delatnicima na estradi i ostalim TV formatima.
- Rijaliti emije su tužan, a ujedno i smešan odraz naše stvarnosti – kaže Bizetić i priznaje da ovu temu ne bi mogao da zaobiđe. - To bi svakako bilo pomenuto u nekoj rokerskoj pesmi koja bi imala žalosnu melodiju.
A da li su svađe, preljube, tuče i ostali skandali iz rijalitija publici postali zanimljiviji od muzike, pesama i pevačkih zvezda zato što je, kako mnogi ocenjuju, nastupila kriza autorstva, može biti tema zasebne analize. Kao jedan od najplodnijih autora zabavne i narodne muzike koje je naša scena ikada imala, koji je stvarao numere koje je izvodilo oko 40 izvođača, ponajviše obeleživši karijeru Mikija Jevremovića, Bizetić je svakako dobar sagovornik na ovu temu. “Istreseš reči punu kofu, pa šta ispadne, dobiješ strofu! Poznata muzika na glupe reči, i imaš refren što dušu leči”, pevao je Bizetić u “Shit pesmi” sa poslednjeg albuma RSM, kritikujući određene pojave u tadašnjoj diskografiji. A evo kako ocenjuje trenutno stanje na muzičkoj sceni:
- Imamo odlične muzičare i pevače. Tekstovi i kompozicije koji se sada plasiraju, uopšte me ne privlače. Nema melodije! Tako je i u svetskoj produkciji. Do 90ih, dok je još (ili - još malčice) živela diskografija, bilo je pesama koje se i danas pamte. U svim muzičkim žanrovima. Ovo današnje - teško da mogu da zapamtim. Valjda zbog toga što sam slab sa sluhom. Čujem ja, al' ne vredi. Ne da mi se da popamtim – žali se naš sagovornik.
Rokeri nisu imali konkurenciju tokom prethodne četiri decenije, a ako se ima u vidu deflacija kreativnosti, originalnosti, humora i duha, koja vlada na današnjoj sceni, velika je verovatnoća da nikada neće ni dobiti naslednike. Srećom, kao što Bizetić veli, zahvaljujući brojnim audio i video snimcima, koji su danas i za nove generacije dostupni putem interneta, Rokeri i dalje žive, a sličan zaključak o pokojnom Zvonku Milenkoviću iznose i Borisove ćerke, Doris i Anita, u njihovom dokumentarcu “Zovem se Zvonko Milenković”. Taj bogati materijal koji je ostao iza višedecenijeske karijere istovremeno budi žal za tim što i sada nismo u tim nekim drugačijim, po svemu sudeći boljim vremenima, ali istovremeno nude i utehu, kao što samo uspela umetnost i može da čini.
10 godina od smrti neponovljivog Zvonka Milenkovića
Pre nešto više od deset godina, 17. septembra 2008, napustio nas je Zvonko Milenković, čovek koji je za Borisa Bizetića bio savršen partner. Gledajući i slušajući brojne snimke Rokera s Moravu, teško je zamisliti da bi se umesto njega tu mogao naći neki drugi pevač. Otkačena mimika, glasovi, intonacija, scenski pokreti dua Bizetić-Milenković nešto su jedinstveno i neponovljivo na domaćoj sceni, i šire. Zvonku je uloga Sisoja savršeno „legla“, a uprkos šaljivom karakteru radova RSM niko ko ima iole sluha nije mogao da previdi činjenicu da je bila reč o krajnje ozbiljnom, izvanrednom pevaču. Mnogi, ipak ne znaju da je Milenković snimao i kao solista, i to pesme sasvim drugačijeg stila, te bi se moglo reći da je možda šteta što nije više postigao i u solističkoj karijeri.
Ipak, Bizetić ističe da je „Zvonko bio svestan da, bez obzira na to što je odlično pevao, u velikoj konkurenciji "narodnjačkih" solista iz tog vremena, verovatno ne bi imao popularnost kakvu mu je donelo učešće u Rokerima.”
Kako god bilo, jedno je sigurno: takvog pevača i šoumena, srpska estrada više nikada neće imati! Poštovani Zvonko, i dragi Sisoje, počivaj u miru!