Brzi je legenda 90ih! Svi pamte KAČKETE ali pesme kriju tužnu priču! Trajalo je DECENIJAMA (FOTO, VIDEO)
Teški narodnjak natopljen kafanskim dimom, devedesete i kačket sa logom Čikago Bulsa! Naravno, asocijacije su kristalno jasne – reč je o Miroljubu Brzakoviću Brzom, jednom od najpopularnijih domaćih pevača poslednje decenije 20. veka. Uz Draganu Mirković i pokojnog Nina Rešića, jedno vreme bio je među glavnim zvezdama ZAM produkcije, a sa scene se iz privatnih razloga povukao početkom dvehiljaditih.
Danas Brzi nije prisutan u medijima kao nekada, te mnogi ne znaju da se i dalje bavi muzikom, od koje nema nameru da odustane. Piše tekstove i komponuje, kako za druge, tako i za sebe. Sa obožavaocima je, kaže, redovno u kontaktu putem društvenih mreža, a naročito ga iznenađuje to što mu se javlja i dosta žena koje su bile do ušiju zaljubljene u njega 90ih. - Nisam tako sebe nikada video - objašnjava Brzi u razgovoru sa novinarima portala „Srbija Danas“. - One mi pišu: Jaoj, Brzi, ti si moj san! A ja ne mogu da poverujem!
Dok sedimo za kafanskim stolom – a gde bismo drugo razgovarali sa Brzim? - pevač nam otkriva da, po njegovom viđenju, na današnjoj sceni vlada manjak dobrih autora i originalnih mladih izvođača. „Oni nemaju ličnost! Nemaju pravu emociju, a bez toga nema pesme. Vlada hiperprodukcija“, ocenjuje stari as. Poređenja radi, ispričao je kako je nedavno sedeo sa svojim najvećim uzorom Predragom Živkovićem Tozovcem i od starog majstora uz vino naučio dosad za njega neznane tajne posla koje mladi pevači niti bi mogli, niti želeli da nauče.
Brzi za sebe kaže da je bio previše skroman na vrhuncu slave, pa je uspeo da zaradi tek jedan stan. A uspon u karijeri za njega počeo je 1991. godine, kada je upoznao pokojnog Raku Đokića, u to vreme najvećeg muzičkog menadžera. - Raka je okupio ekipu pevača koja je bila odabrana. Najvažniji kvalitet je bio kakav si čovek. Prostorije ZAM-a su bile u Domu sindikata i svakodnevni ritual je bio da odem do tzv. Plavog salona da popijem kafu i da se vidim sa Ninom, Draganom, Brenom, tu su još snimali i Sale Popović, Zlata Petrović, Beki Bekić… Ljudi nisu bili sujetni, nisu bili ljubomorni. Preslušavali smo jedni drugima materijale i razmenjivali mišljenja.
SKOČIO JE NA STO I POČEO DA... Halid otkrio NAJLUĐE detalje iz Ninove MLADOSTI: Bili smo u kafani...
Kafanska lektira
U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!
Podsećanja radi, Brzi je svoj prvi album snimio još davne 1984, sa legendarnim Južnim vetrom, ali tek početkom devedesetih kreće njegov proboj. Tada se pojavljuju njegovi najveći hitovi: „Prevari me život“, „Podigla me iz pepela“, „Knjiga života“, „Neće me, pa neće“... Reč je o ratnim godinama, a Brzi nam otkriva da su mu nudili „džakove para“ da peva u Krajini usred trajanja sukoba. - Nisam želeo da uzimam pare pevajući tamo gde ljudi ginu - priseća se Brzi. - Ali, muzika je božji govor. I na ratištu, po skloništima, ljudi su slušali te pesme.
SINAN ISKRENO: Džej i ja NISMO SE TREZNILI! Govorio sam: "Stani malo, brate, bolestan si", a on...
Jedna od stvari koja povezuje pesme Brzog jeste atmosfera patnje i teškog stradanja. Istina, to je redovan motiv kod narodnjaka, ali neke od najubitačnijih stihova o prokletstvu i očaju propadanja, koje natapa alkohol i patnja koja se leči u kafani, interpretirao je upravo Brzi! „K‘o prašinu sa pločnika vetrovi me nose“, pevao je on. I: „Nemam para druže, a nemam ni sreće, sudbina me vara, neće me pa neće!“ I: „Što sam bože tako proklet, sinoć pijan, danas opet!“ I: „Malo mi sreće dala, pa me opet bez milosti u pepeo zakopala!“ I: „Prevari me život i lepota njena, duša mi je mlada tugom ispijena!“ Mada u to vreme još nije pisao stihove, Brzi priznaje da nije slučajno birao ovakve tekstove i stavljao ovakve zahteve pred svoje tekstopisce.
- To je bio moj život tad. Tada sam bio u međunarodnoj vezi sa tom svojom Dankinjom. Mnogi su mislili da sam je izmislio. Ali kad je došla, 2000. godine, slikali smo se za naslovnu stranu „Sabora“ i onda su shvatili da stvarno postoji. Upoznao sam je još davne 1982. godine u Dubrovniku. To je bila sudbina! Ljubav je krenula… Svu tu tugu za njom uneo sam u pesme. Zato sam birao takve tekstove. U pesmi „Hvala bogu, dobro sam“ ja sam je bukvalno preplakao. Prvi stih ide: „Kažu da živiš kao snežna kraljica“, a ona je zaista živela na severu, u Danskoj. Ja sam nju čekao bukvalno 20 godina, i to se nije završilo kako je trebalo, ali… ostale su pesme. Trebalo mi je vremena da je odbolujem. Mislio sam da ne mogu više da se zaljubim, a onda mi se pre tri godine dogodila ljubav, pa je i to puklo. Onda sam i to iskoristio i napisao nove pesme. Otuda pesma „A korak nam jedan fali“ koju sam snimio pre tri godine - objašnjava Brzaković sa setom.
DEMOLIRALI STUDIO GRANDA: Popović pobesneo - Uništili bubice i inventar usred emisije!
Naravno, osim pesama, u komunikaciji sa publikom izuzetno je važan bio i originalan imidž koji je Brzi razvio.
„Podigla me iz pepela“ – Brzi vs Vuco
Jedan od najvećih hitova Brzog jeste pesma „Podigla me iz pepela“, za koju je tekst 1993. napisao Radovan Lazić. Uvodnim stihovima „Što sam, bože, tako proklet, juče pijan danas opet“ pesma je postavila standarde alkoholičarske kulture na ovim prostorima i automatski ušla u folk udžbenike. Međutim, publika iz Hrvatske nije se upoznala s njom sve dok je pet godina nakon izlaska nije prepevao splitski muzičar Siniša Vuco. Prema rečima Brzog, ova Vucova inicijativa bila je bez dozvole, a kasnije i bez izvinjenja ili bilo kakve nadoknade. Brzaković je u međuvremenu saznao kako je brat pokojnog Rake Đokića bio taj koji je rekao Vucu da može da obradi njegov veliki hit. Naravno, njegova reč nije trebalo da bude dovoljna hrvatskom pevaču koji i dan danas zarađuje na ovoj pesmi. Određena vrsta lične satisfakcije, ali i jedinog preostalog načina za isterivanje kakve-takve pravde, jesu česte akcije Brzog da redovno skida sa Jutjuba sve Vucove verzije pomenute numere.
- Kad je pao dogovor sa Rakom Đokićem za album „Neće me pa neće“, tad se desila priča sa stajlingom. Dakle, ja sam pratio šta se dešava na Zapadu, gledao sam MTV i znao sam da pored pesama moraš da imaš nešto po čemu ćeš se razlikovati. Tada sam takođe pratio i NBA ligu, Džordana i Čikago Bulse, pa odatle i ideja za kačket koji je sada već legendaran. Međutim, pre toga sam se ošišao na ćelavo, pošto je to bio originalan imidž za to vreme. Raka me prvo nije ni prepoznao, pitao me: „Brzi, jesi to ti?“ Ja ga pitam kako mu se sviđa moj novi izgled, da li će proći dobro kod publike. On mi onako u jednoj prostonarodnoj rečenici objasni sve: „Dobar ti je imidž. Ako želiš da preplašiš narod.“
- Tada sam shvatio koliku sam grešku napravio. Setio sam se Džordana i otišao u Balkansku ulicu, tu sam uzeo kačket. Onda je došla nadogradnja, pale su mi na pamet sečene rukavice. Tada su bili aktuelni i „Swatch“ satovi, ja sam imao jedan. Uvek me je nerviralo kada sedim u kafani i stvaram muziku, a neko me pita koliko je sati. Tako da sam uzeo još jedan sat, stavio ga naopako i onaj koga zanima mogao je da vidi sa moje ruke koliko je sati bez da me pita. Jednom su me ubedili da skinem kačket i to je bila greška. Pevao sam u jednoj prepunoj kafani, i primetio kako mi jedan čovek stalno nešto maše i dovikuje. Ja mu priđem u pauzi i pitam ga: „Dobro bre, rođače, šta je problem?“ A on: „Pa, gde je? GDE JE?“ Ja pitam: „Šta gde je?!“ A on: „Pa kačket!“ Tada sam shvatio da ne smem više da ga skinem. To je moj zaštitni znak!
NEMANJIĆI SU ZAVRŠENI, a OVA objava obradovala Srbiju - Sloboda Mićalović sa sestrama - TOP! (FOTO)
Pored dobrih odnosa i statusa zvezde među narodnim pevačima, Brzi je početkom devedesetih otišao korak dalje i udružio se sa čovekom drugog pravca i žanra, ali podjednako harizmatičnim. Duet pesma „Caka“ koji je naš današnji junak izveo sa Rambom Amadeusom bila je revolucionarna za to vreme. Tekst koji veliča Brzakovića kao ljubavnika zabavio je publiku svih ukusa, a hit je popularan i danas.
- Ramba sam upoznao dok smo jednom zajedno putovali za Kruševac. Kada sam pravio pesmu „Caka“ tražili smo pevača iz drugog žanra koji će da da potpuni smisao numeri. Razmišljali smo između Ramba, Bore Čorbe i Balaševića, a odabrali Ramba. On je imao tezgu u Švedskoj i u toku leta je, za par sati, napisao svoj deo pesme, koji je kasnije i sam odrepovao. Trebalo je da snimimo i spot, Vanja Bulić je smislio scenario za to, ali je Amadeus tražio preveliku cifru za pojavljivanje, pa smo odustali. Ali nema veze, pesma svakako živi, ja sam mu večno zahvalan.
Posle svih putešestvija, velikih poslovnih i životnih odluka, ljudi koje je sretao, pesama koje nam je davao, Brzi ne namerava da stane. U skladu sa intenzitetom svog nadimka živi i u ovom dobu, a nova pesma koju sprema prema njegovim rečima ima sve, samo još treba da joj odredi žanr. Nema sumnje da će njegov odabir biti pravi. A u ime novih i budućih razdoblja večnog člana „Kafanske lektire“ i spisatelja knjige života imamo samo dve reči – jedva čekamo.