"Do prošle subote je bio dobro i pričao je, a onda su ga doktori sedirali i tako je i preminuo" Halidov bratanac otkrio šta je pevač tražio da mu donese u bolnicu i kako je proveo poslednje dane

Vest o smrti Halida Bešlića već danima odjekuje regionom, a tuga zbog njegovog odlaska najdublje se oseća među porodicom, prijateljima i komšijama iz njegovog rodnog kraja.

Iako je stekao ogromnu popularnost i status legende narodne muzike, Halid nikada nije zaboravio odakle je potekao. Njegova Knežina i zaseok Vrapci često su bili motiv u njegovim pesmama, ali i mesto gde se uvek vraćao da pronađe mir i inspiraciju.

Ekipa novinara koja ovih dana boravi u Sarajevu obišla je upravo te krajeve - Halidovu rodnu kuću u Vrapcima, kao i Knežak izvor koji je opevao u čuvenoj pesmi "Romanija". U stihovima: "Stara kuća, stari krov, ja ne znam na šta sada liči to. To je moje vazda bilo, ne dam ja nikome to"  sažeta je njegova duboka povezanost s rodnim mestom.

Od trenutka kada je objavljena vest o njegovoj smrti, nad Romanijom vlada tišina, a u Knežini se već pokreće inicijativa da se Halidu Bešliću podigne spomenik, kao trajni znak poštovanja prema čoveku koji je ime svog zavičaja pronosio kroz stihove i pesme širom sveta.

Kod same Halidove rodne kuće, novinari su zatekli članove njegove ožalošćene porodice.


- Ovo je velika tuga. O njemu nema ko ništa loše da kaže. Pomagao je kome je stigao. Nažalost, bolest je bila jača. Tamo na moru na Pelješcu mu se slošilo. Do prošle subote je bio dobro i pričao je, a onda su ga doktori sadirali i tako je i preminuo. Tu je rođen, tu su živeli njegovi roditelji. Ovde je završio osnovnu školu, a onda se upisao na tesarski zanat dole u Sarajevu. Voleo je pevao po kafanama. Kad sam mu rekao da idem u Vrapce, rekao mi je da mu donesem kruške koje je voleo. Eno je u dvorištu, stara je preko 100 godina. Moja majka mu je poslala i paradajz i krastavce. Kad sam otišao kod njega u posetu, odmah sam hteo da mu dam da jede. Rekao mi je da nije gladan, ali je tražio krušku. Sa suprugom Sejdom je šetao zajedno dok su oboje bili u bolnici, a on je imao kateter - rekao je Halidov bratanac.

On je novinarima pokazao i Halidovu vikendicu, koja se nalazi na svega nekoliko metara od kuće gde je došao na svet.

- Ovu vikendicu je napravio pred sami rat. Nije zapaljena, ostala je čitava. Posle je zamenio krov i sredio gornji sprat. Uvek je dolazio tu kad je imao slobodnog i kad je Bajram. Poslednji put je bio 20. juna, došao je na ručak. Posadio sam mu tu i neke voćke što je tražio - zaključio je Halidov bratanac.

Tokom obilaska sela, novinari su imali prilike da sretnu i Daliborku Ponjarac, prvu Halidovu komšinicu, koja je samo dva dana pre njegove smrti bila u poseti sa još nekoliko komšija iz sela, svom dugogodišnjem prijatelju.

Prilikom tog emotivnog oproštaja, donela mu je nešto što je za Halida imalo neprocenjivu vrednost – krušku iz njegovog dvorišta, o kojoj je govorio celog života.

- Bili smo jako bliski, morali smo otići da ga posetimo u bolnicu. Nažalost, bilo je to poslednji put. On je bio toliko pozitivan i sa toliko volje za životom. Oduševio se kad smo došlo i kao da je ceo svet ugledao na jednom dlanu kad je uzeo tu krušku. Bio je pun života, pozitivan. Verovali smo da će se izvući. Uvek je pričao o svom selu, o belom luku iz Vrabaca, o jednostavnim stvarima koje su za njega bile najveće bogatstvo. To je jedna ljudska gromada koja se više neće roditi - rekla je ona grcajući u suzama.

Kurir/Aleksandar Panić/Prenela I.R.