"Na ZADUŠNICE smrt me naterala da je gledam pravo u oči!" Elena Karaman GOLA izvodila paganski ritual
Elena Karaman objavila je fotografiju na kojoj skoro naga izvodi jedan od svojih rituala, dok u jednoj ruci drži sveću koja gori.
Dizajnerka enterijera i bivša supruga Jugoslava Karića pozirala je u sedećem položaju, dole je imala maramu, a poprsje je pokrila rukom.
RAJSKA SVEĆA: Koja je namena mističnog predmeta iz serije "Crna svadba" i ZA ŠTA ga Vlasi koriste?
JEZIVE VLAŠKE KLETVE od kojih niko nije pobegao: Prizori iz serija su strašni, ali u realnosti je JOŠ GORE
Slavna srpska glumica UMRLA KAO BESKUĆNICA! O suprugu Zvonku Bogdanu izrekla najgore pred sam KRAJ!
Fotografija je delo njenog dečka, fotografa Dušana Reljina, sa kojim je već duži vremenski period u emotivnoj vezi.
U opisu fotografije, Elena je pisala o smrti, a njenu objavu prenosimo u celosti.
- Samhain. Portal nadolazeće tame u ciklusu prirode sa sve kraćim danima, a dugim noćima. Po aksiomu "kako unutra tako spolja-kako spolja tako unutra", osećam je duboko u sebi takođe. I dozvoljavam joj da bude. Držim joj polje u prisutnosti... za sebe, za druge.
Lekovito doba na točku godine.
Kada sinhronizovani sa prirodom u portalu koji su nam drevni ostavili da gori kao baklja u našim unutrašnjim tunelima tame objašnjavajući i indikujući puteve isceljenja. Taj put je uvek spiralno na dole, u sebe. Duboko u podsvesno-u srce kosmosa (kako unutra tako i spolja).
Ovo je vreme da udahnemo duboko i sa hrabrošću predačkom se spustimo u sve ćoškove svoje podsvesti, dunemo prašinu sa škrinja u kojima su pohranjeni albumi povreda nekada naši lični, nekada transgeneracijski, a nekada karmički. Kada jedan po jedan, obasjamo svetlom prisutnosti, aveti mraka nestaju a senke postanu deo naše lične legende.
Samhain označava središnu tačku u linearnom vremenu između jesenje ravnodnevnice i zimske kratkodnevnice i predstavlja portal metafizičke smrti i silaska u tamu. Priroda umire, da bi na zimsku kratkodnevnicu otpočela svoje ponovno rođenje.
Tema smrti je potpuno zanemarena u našoj modernoj kulturi.
Smrt je velika medicina. Naterala me je da joj gledam pravo u oči uzimajući ono najdragocenije. Ono što sam i donela na ovaj svet upravo u vreme ovog portala na zadušnice.
Ah kakva učiteljica, da ne posedujemo ništa i nikoga, ovde smo privremeno, i svaka bol je ciklična a svaka smrt novi početak. I da postoje svetovi izvan čulnog i opipljovog. Vidimo spektar boja od crvene do ljubičaste, ali znamo da postoje i infra crvena i ultra ljubičasta. To što nešto nismo u stanju da opazimo našim ograničenim čulima, ne znači da ga nema.
U vreme ovog prirodnog portala velovi između svetova su tanki. Zato su u njemu smešteni praznici mrtvih... ništa nije slučajno... jer tada je ovo kvantno sada podešeno na frekvenciju onostranog... na frekvenciju tame, a gde je ona najgušća tu se pretvara u svoj opozit i iz nje se rađa svetlo ponovnog rođenja.
Blagosloveno nam svima bilo, da u lakoći zagrlimo svaku svoju unutrašnju senku i zavolimo se baš takvi kakvi jesmo. Neka tako bude.