PORODIČNO BLAGO U STVARNOM ŽIVOTU! Posle 80 godina krenuo u potragu za imetkom ZAKOPANIM 80 GODINA i pronašao mnogo više od onoga čemu se nadao
Posle 80 godina jedna porodica je ponovo došla u posed porodičnog blaga, koje je bilo skriveno nakon što su njihovi preci morali da beže tokom Drugog svetskog rata.
Porodica Glazevski je zakopala svoje srebro i pobegla sa svog imanja u istočnoj Poljskoj u septembru 1939. pred napredovanjem sovjetske vojske, pošto je njihova zemlja bila podeljena između nacista i Staljinovog režima.
KOSA BELA K'O SNEG: Bubamara iz serije "Porodično blago" izgleda potpuno drugačije, a evo ČIME SE BAVI
"POZDRAV OD LUDE Jovane Jeremić!" Voditeljka podnela tužbu zbog Miljane Kulić - Javne ličnosti nisu toalet!
Porodica je raštrkana, a četiri sina počinju da žive u različitim krajevima sveta - ali legendu o porodičnom blagu porodica Glazevski nikada nije zaboravila. Glava porodice Adam Glazevski je 1939. ostao na imanju u blizini Lavova - današnjeg dela Ukrajine, da se suoči sa Rusima, koji su ga oterali sa njegove zemlje i zamalo ga pogubili. Sada, 80 godina kasnije, ostavu je ponovo otkrio Adamov unuk Jan, koristeći mapu blaga koju je nacrtao njegov otac Gustav.
- Moj otac je ostario i ja sam mu nekako prigovarao, rekao sam: "Molim te, nacrtaj mi mapu - jednog dana ću možda moći da odem na imanje i potražim ga". Dao mi je tu mapu 1989. godine, uz neka uputstva, i nacrtao je iz sećanja 50 godina nakon što je otišao. Poslednja rečenica ovih uputstava kaže da morate pronaći naše srebro i moje lovačko oružjje. Kada sam to pročitao, to je bilo kao direktiva,i bio sam veoma emocionalan da moram da ispunim ovaj san - rekao je Glazevski (69).
Gustav, koji se nastanio u Južnoj Africi nakon što se borio za saveznike u Drugom svetskom ratu, umro je 1991. Iste godine Ukrajina je stekla nezavisnost, ali prošlo je još 10 godina pre nego što je Jan prvi put posetio nekadašnje porodično imanje. Tek 2019. je započeo svoju potragu.
Činilo se da je to "skoro nemoguć zadatak". Glazevski, penzionisani profesor prava životne sredine na Univerzitetu u Kejptaunu, rekao je: "Bila je to igla u situaciji u plastu sena. Na ovoj karti je ucrtao gde je bila prvobitno imanje – Rusi su je, inače, uništili, ali smo našli temelje. Ali tada je bila isprekidana linija koja je išla preko obrađenog polja – danas je to samo žbun – to je oko 100 metara koje ste morali da pređete, a zatim niz padinu. A onda su njegova uputstva govorila gde počinje šuma, morate iskopati naše srebro. I, naravno, 80 godina kasnije, kada sam ja bio tamo, ne zna se da li se šuma povukla ili podigla niz padinu. Postojala je i mogućnost da je ostava već bila ispražnjena. Pomislio sam: "Vidi, ovo je pomalo divlja hajka'" Ljudi koji su tamo radili bi primetili da je svo srebro uklonjeno, spojili bi dva i dva. Spustili bi se niz padinu i našli ga" - prisetio se.
Ipak, uz pomoć njegove nećakinje Lejle i dvojice ukrajinskih detektora metala, pobedili su sve. Jan je instinktivno osećao da njegov otac i ujaci ne bi otišli predaleko niz padinu, gde je postajala sve strmija i zarasla. Detektor metala je pokazao da je bio u pravu. Blago je pronađeno.
"Bio sam veoma, veoma emotivan" - otrkio je.
Neke od stvari spakovala je Janova majka, koja je preminula kada je on imao samo sedam godina, i koja je pobegla zajedno sa Gustavom.
- Jedna od stvari koje smo izvukli bila je kutija za nakit i unutra su bile razne sitnice. A moja nećaka je rekla: "Verovatno ih je spakovala tvoja majka; to je nakit tvoje majke." I evo me, dirnuo sam stvari koje je spakovala pre 80 godina. Tako da je to bila veoma emotivna stvar za mene - kazao je.
Tu je bila čak i kašika za krštenje ugravirana sa imenom njegovog oca, i brojni artefakti sa inicijalima njegove bake, koja je umrla od španskog gripa 1918. Penzionisanom akademiku je rečeno da ostava vredi hiljade dolara. Međutim za njega je to neprocenjivo - i nada se da će neko od blaga jednog dana biti izloženo u Ivano-Frankivsku, gradu najbližem starom porodičnom imanju.
- To je veoma značajno. To je svojevrsno ispunjenje životnog sna kao malog dečaka, o pronalaženju blaga. Ali što je još važnije, to je ispunjavanje direktive mog oca. I to mi je pružilo veliki osećaj zadovoljstva; hodam viši, samouvereniji sam - rekao je on na kraju intervjua.