Jutarnji program RTS-a vodio je ovaj voditelj: Godinama je bio zaštitno lice druge medijske kuće - uvek ponosno isticao svoje poreklo
Imao je priliku da se oproba i u informativnom izveštavanju i estradnom i sportskom.
Radio-televizija Srbije (RTS) je javni medijski servis Republike Srbije i jedan od najvažnijih i najuticajnijih medija u zemlji. Osnovan je 1929. godine kao Radio Beograd, dok je televizijski program počeo sa emitovanjem 1958. godine.
Od sinoć su studenti blokirali ulaze u zgradu RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj ulici i na Košutnjaku. Međutim, program je jutros redovno počeo sa radom i Jutarnji program je vodio Milenko Krišan.
- Dobro jutro. Gledate Jutarnji program RTS-a, ja sam Milenko Krišan, a od sinoć je u toku još jedna nezakonita blokada RTS-a i sprečavanje normalnog funkcionisanja. Da vidimo kakva je trenutno situacija ispred zgrade i šta se trenutno dešava - rekao je Milenko na početku emisije, a zatim je njegov kolega izveštavao šta se dešava ispred zgrade.
Ko je Milenko Krišan?
Milenko Krišan je bio dobro poznato lice Radio-televizije Vojvodine, a zatim je krajem prošle godine postao novi član voditeljskog tima RTS-a.
Milenko Krišan u intervjuu za informativni portal "zrenjaninski.com" govorio o svojim počecima, izazovima u karijeri, ali i o tome kako provodi slobodno vreme i šta za njega znači rodni Jarkovac.
Vrlo mlad si ušao u svet medija i televizije. Kako su izgledali tvoji počeci i šta te je privuklo ovom pozivu?
- Na kraju srednje škole sam slučajno video konkurs lokalne zrenjaninske televizije i, kao i većina koja je maštala da se bavi glumom, završio sam ispred kamere. Prvo sa mikrofonom u ruci kao sportski novinar, a nakon toga i sa bubicom na reveru kao voditelj emisije zabavnog karaktera u kojoj su gostovale estradne ličnosti.
Jedno vreme si se bavio i estradom i sportom – šta je bilo izazovnije i šta ti je lično bilo draže?
- Praćenje aktuelnih sportskih događaja u tom trenutku mi je bilo draže, ali sam studijsku slobodu i dozu opuštenosti dobio u emisijama zabavnog karaktera. E, sad, neki kažu da sam samo probudio to u sebi, ali u svakom slučaju sam prepoznao kao nešto što me izdvaja i čini autentičnim, a na čemu radim i dan-danas.
Više godina si proveo na Radio-televiziji Vojvodine. Po čemu ćeš pamtiti taj period svog života?
- Divan period sa divnim ljudima. Mnogo emocija i lepih uspomena, kao i učenja od starijih i iskusnijih kolega, stalo je u skoro deceniju rada. Bio je to definitivno i period televizijskog sazrevanja.
Prešao si na RTS i jedno si od novih TV lica Javnog medijskog servisa. Koliko je teško odgovoriti svim izazovima koje nosi posao u jednoj ovako velikoj medijskoj kući?
- Velika odgovornost i veliko zadovoljstvo. Šansu na RTS-u doživljavam kao nagradu za sav trud i rad koji sam uložio u prethodnih 14 godina, ali ujedno i privilegiju, jer je velika čast biti deo Javnog medijskog servisa Srbije, najgledanijeg i najuticajnijeg programa.
Šta je to što publika može da očekuje u novom Jutarnjem programu Javnog servisa Srbije?
- Novu energiju, najmoderniji studio, ekskluzivne goste, tačne i pravovremene informacije.
Kako izgleda jedan tvoj radni dan kada vodiš Jutarnji program RTS-a: kada ustaješ, kako se pripremaš za emisiju, šta radiš po završetku emisije…?
- Ustajem u 4 sata ujutru, pripremamo se dan ranije, s tim što pratimo sve događaje na dnevnom nivou, bez obzira da li će to sutra biti u emisiji ili ne. Opšta informisanost je jedna od ključnih stvari za sigurnost u radu pred kamerama. Nakon emisije obično odem na doručak sa koleginicom Majom Bojić i nakon obavljenog obilnog doručka, bez mnogo reči, idem da odmaram.
Sa mnogim javnim ličnostima si vodio razgovore. Ko je od njih na tebe ostavio poseban utisak i zbog čega?
- Vanja Grbić. Zbog olimpijskog duha koji neguje i nakon što je završio sportsku karijeru. Zbog skromnosti, ljubavi prema pecanju, prirodi i rodnom selu. Sve to ga čini toliko jednostavnim, a opet toliko velikim.
Prilikom predstavljanja, u svom prvom zvaničnom nastupu na RTS-u, naveo si da dolaziš iz Jarkovca, u opštini Sečanj. Očigledno ne zaboravljaš svoje rodno selo. Šta te i danas veže za njega i koliko često tamo odlaziš?
- Kad god imam priliku, ja sam u rodnoj kući u Jarkovcu. Druženje sa ljudima koji me poznaju od malih nogu me podseća na to da uvek budem skroman i da sam običan čovek, samo sa malo specifičnijim zanimanjem. A uspomene koje me vežu za mesto odrastanja su neopisive i pružaju mi potrebnu mirnoću i mentalnu stabilnost za sve izazove koji predstoje.
Kako provodiš svoje slobodno vreme, koji su ti hobiji?
- Bavim se ribolovom, volim i da jašem konje, a od starijih i iskusnih kuvara "kradem zanat", pa se učim da pripremam razne kulinarske specijalitete, kako bi mojim prijateljima koji dođu u Jarkovac boravak tamo bio što lepši.
