Luisova žena posle njegove smrti sa decom postala socijalni slučaj "Živeli smo sa dodatkom od 10.000 dinara mesečno"

Pored njegovog ogromnog muzičkog uspeha i bogatstva, njegova udovica Silvana Stojanović u jednom periodu života živela je sa decom sa slabim finansijskim prihodima.

Udovica je od države i drugih institucija tražila pomoć, tačnije izlaz iz nerešive finansijske situacije. 

Dok je Luis bio živ, radila je kao kreativni direktor u njegovom studiju. Ipak, odlučna da pokrene sopstveni posao, 2008. godine otvorila je vrtić u neposrednoj blizini njihove porodične kuće. Nakon tragične saobraćajne nesreće u kojoj je muzičar izgubio život, bila je primorana da privremeno obustavi rad vrtića.

Prihodi koji su joj preostali nisu bili dovoljni za četvoročlanu porodicu. Tada počinje njena borba.

- Potpuno osvešćivanje počelo je u septembru 2013. kad sam shvatila da predškolsku ustanovu, čiji sam vlasnik i direktor, moram da zatvorim, jer se za dve godine, koliko je trajao moj izlazak iz emotivnog haosa, posao sasvim raspao. Suočila sam se s nerešivim egzistencijalnim problemom. Ostala sam s troje dece, bez redovnih prihoda, u kreditima, dugovima, troškovima održavanja domaćinstva i sa svim osnovnim životnim potrebama moje dece i mene. Tada mi je život izbio dah. Krajem 2011. podnela sam zahtev za ostvarivanje porodične penzije, na koju imaju pravo naša maloletna deca. Međutim, postojao je poreski dug na ime mog pokojnog supruga, zbog čega je počelo šetanje između PIO fonda i poreske uprave. Negde između, izgubila sam se i zaustavila proces nakon službene plave koverte u kojoj sam dobila odluku da ne postoje uslovi za penziju. Nešto kasnije ponovo sam počela da im postavljam pitanja zašto deca nasleđuju očev dug, a uz sva zalaganja i pokušaje da se na regularan način dođe do rešenja, ponovo dolazim do zaključka da je to nemoguća misija - započela je priču za Story tada Silvana pa nastavila:

- Objasnili su mi da ne moram da vratim dug ako ne tražim penziju, ali ako se drznem da tražim, pokrećem lavinu pitanja na koja nema logičnih odgovora, jer je interes države iznad svega. Dobila sam preporuku da sačekam nekoliko godina, jer se možda nešto promeni u sistemu, možda dug zastari, možda... Trebalo mi je izvesno vreme da shvatim kako sam postala socijalni slučaj. Nije lako to osvestiti u glavi iako su sve činjenice upućivale na to mnogo ranije. Počinje komunikacija sa Sekretarijatom za socijalnu pomoć i zaštitu. Odobren mi je dečji dodatak na godinu dana u iznosu od 10.000 dinara mesečno za troje dece! Sledeće godine imala sam obavezu da obnovim taj zahtev, ali konstatovano je da na to nemam pravo, jer sam vlasnik pravnog subjekta, koji je 2014. godine i dalje u stanju mirovanja. I kada sam dobila tih deset hiljada, bila sam vlasnik tog pravnog subjekta koji, dokazano, nema nikakve prihode, i dalje sam samohrani roditelj s troje dece. Rekli su mi da uložim žalbu na koju i danas čekam odgovor od Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Na urgenciju poznanika koji tamo rade, na kraju mi je rečeno da je loše sročena, iako mi je u njenom sastavljanju pomogao lično referent Sekretarijata za socijalnu pomoć i zaštitu - rekla je Silvana.

Bio je veliki umetnik a njegove pesme se nikada neće zaboraviti

Poznati pevač bavio se muzikom od 1970. godine, a nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga. Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom, a 1980. godine je snimio prvi album pod imenom „Ne kuni me, ne ruži me, majko“, koji je uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji.

Zajedno sa srpskim bendom „Flamingosi“, pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples".

Poginuo je 2011.godine u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu između Bačke Topole i Novog Sada, kod naselja Feketić.