ZAPALA JE U DUGOVE I RAZMIŠLJALA O SAMOUBISTVU! Glumica Mira Banjac preživela je pravu Golgotu!
Mirjana T. Banjac, poznatija kao Mira Banjac je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Rođena je 4. novembra 1929. godine u Erdeviku. Danas sa sinom Branimirom Branom Jovanovićem živi u Novom Sadu.
Pozorišnu karijeru je započela u Sremskoj Mitrovici. Igrala je u Narodnom pozorištu u Banjaluci, te Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Od 1970. godine je bila član "Ateljea 212" na čijoj sceni je ostvarila brojne značajne uloge.
DETE JE PALO SA PETOG SPRATA - Sin (6) poznatog repera na INTENZIVNOJ NEZI, lekari mu se bore za život
SRPSKA GLUMICA SE POSVETILA MANASTIRU - arhimandrit Serafim dao blagoslov: "Trudim se koliko mogu da..."
"KADA SAM ČULA DA ĆU POSTATI BABA I DA ĆE ME CEO BALKAN ZEZATI..." Ceca otkrila kako je reagovala na vest da će dobiti unuka
Detinjstvo, mladost i obrazovanje
Mira Banjac je rođena kao Mirjana T. Banjac 1929. godine u sremskom mestu Erdevik. Majka joj je bila rodom iz Erdevika, a otac je veći deo života proveo u Detroitu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). On je potomak Sremaca koji su emigrirali u Ameriku, a u Erdevik je prvi put došao tek kada je imao 21 godinu. Njeni roditelji su se venčali, a da se nisu ni poznavali. Otac nije govorio srpski, a majka engleski. Ipak, ostali su četiri godine u braku u kome su dobili ćerku Miru.
Nakon četiri godine on je poželeo da se vrati u SAD, uz obećanje da će poslati kartu za suprugu i ćerku kako bi mu se tamo pridružile. Svoje obećanje je i ispunio, ali Mirini ujaci nisu dopustili da ona i majka krenu na tako daleko putovanje. Zato su ostale u Erdeviku.
Pred sam početak rata majka se zaposlila u fabrici šećera u Beogradu, a Mira je živela sa bakom i tetkom s očeve strane. Početkom rata granice su zatvorene, pa se majka i ćerka nisu mogle videti pune četiri godine.
Još kao devojčica postala je član Prve proleterske brigade. Danas kaže da se to desilo "zahvaljujući" Dragutinu Gostuškom i Predragu Tasovcu. Bila je deo kulturne sekcije, sa kojom je obilazila Sremski front. Po završetku rata vratila se kući, i vanredno završila školu. Zahvaljujući svojoj učiteljici koja je prepoznala njen veliki talenat odlučila je da upiše Državnu muzičku školu u Novom Sadu. Položila je prijemni ispit i diplomirala 1950. godine.
Tokom studija upoznala je Andreja Jovanovića s kojim se nakon toga venčala i dobila sina Branislava Branu. Kada je Branislavu bilo pet godina odličili su da se razvedu, ali uprkos tome sa bivšim suprugom ostala je u vrlo dobrim odnosima.
Jedna je od onih glumica koja otvoreno govori o svom životu. Priznaje da joj je najteže palo kada joj je umrla majka, koja je bila veliki oslonac. Tada je shvatila da mnogo toga mora sama. Godine koje je provela u Beogradu bile su za glumicu veoma teške. Zapala je u dugove, pa kaže da je u nekom momentu pomišljala i na samoubistvo.
Spas je došao kada ju je reditelj Stipe Delić pozvao u Zagreb na snimanje jedne serije. Zahvaljujući dobrom honoraru vratila je dugove i zarekla se da se više nikada neće naći u toj situaciji.
Zrelo doba i selidba u Novi Sad
U čežnji za mirnijim životom iz Beograda se vratila u Novi Sad, gde i danas živi sa svojim sinom. Tu je, kaže, pronašla mir. Svi koji je poznaju, počev od kolega i novinara, kažu da je jedna vedra i pozitivna osoba, puna duha, koja je uprkos nedaćama uspela da ostane optimista. Nikada nije dolazila u sukob s kolegama, bez obzira na činjenicu da je u njenom poslu sujeta veoma prisutna. Priznaje da nikada nije imala problem sa tim osećajem, te da se i danas vrlo rado seća druženja s glumcima u bifeu "Ateljea 212".
Za sebe kaže da je živela "malim životom" i da joj je porodica veoma važna. Takođe, ne krije da je upravo taj segment njenog života ispaštao zbog posla, ali je itekako svesna da joj je gluma pružila sve. Jednom prilikom je kazala da bi bez glume uvenula poput biljke, zato i ne čudi da sa skoro devedeset godina i dalje ostvaruje velike uloge na filmskom platnu.