"Ne mogu da se popnem uz stepenik" Gorica Popović nikad do sad nije razgovarala o svojim boljkama, evo na šta je život naterao

Gorica Popović, glumica izuzetnog glumačkog opusa, tokom više od pedeset godina dugog umetničkog delovanja ostavila je neizbrisiv trag na domaćoj sceni. Njene uloge broje se u desetinama, a ostvarila ih je podjednako upečatljivo i na pozorišnim daskama i pred kamerama. 

Ipak, njeno stvaralaštvo ne zaustavlja se samo na glumi – tokom godina dokazala se i kao rediteljka, muzičarka, spisateljica, a uz sve to, poznata je i po veštinama koje retko ističu javne ličnosti: heklanje i šivenje joj, kako sama kaže, nimalo nisu strani.

Iako je zvanično u penziji, Gorica Popović ne miruje – i dalje je aktivna na umetničkom planu. Na sceni Ateljea 212 igra čak u šest predstava, a pored toga učestvuje i u novim televizijskim projektima. Kroz karijeru se oprobala u gotovo svim žanrovima, ali danas bez zadrške priznaje da joj je komedija najbliža srcu.

– Za komediju ti treba vremena da dođeš do slobode, do sigurnosti da možeš da kažeš neke istine, neke duhovite stvari i da zasmeješ ljude. U početku igraš karakterne likove, dame koje imaju neku tajnu i patnju, a onda se vremenom opustiš i ulaziš u neke druge vode. Ja volim komediju i sve što danas igram je komedija – rekla je glumica u jednoj emisiji.

Na pitanje da li joj je naporno da radi ovim tempom, dramska umetnica, koja će u avgustu napuniti 73 godine, iskreno je odgovorila potvrdno, osvrnuvši se i na zdravstvene poteškoće s kojima se danas suočava.

– Imam neke staračke probleme sa leđima, ne mogu mnogo da hodam i dugo da stojim – kazala je Popovićeva, pa uz osmeh dodala:

 – Jedno je duša i želja, a drugo je telo koje kaže “No, no, spusti se malo na zemlju”. Imam razne boljke. Ne mogu više onako brzo da uđem na scenu, ne mogu da se popnem uz stepenik, pa mi kolege malo pomognu. Nažalost, to donose godine. Ali, što se tiče želje i volje za radom – to ne slabi.

Uprkos fizičkim ograničenjima, Gorica ne prestaje da stvara. Nedavno je za Atelje 212 napisala komad pod nazivom „Matorci“, koji govori o izazovima i duhovitostima života u starijem dobu. Inspiraciju za ovaj tekst pronašla je u pričama o staračkim domovima i u svakodnevnim zapažanjima.

– Život vas natera da drugačije gledate na neke stvari. Mnogo sam slušala o staračkim domovima i onda sam jednog leta, na mom Srebrnom jezeru, gde provodim najviše vremena, dobila ideju da napišem komad o šestoro starih ljudi. Reč je o tri žene i tri muškarca koji su pobegli iz staračkog doma da bi napravili neku svoju priredbu, jer im tamo nisu dozvoljavali – ispričala je ona za domaće medije. 

– Htela sam da se poigram sa činjenicom da stari ljudi imaju potpuno druge prioritete i načine razmišljanja, kao i da se s godinama sve menja – zaključila je Gorica Popović, još jednom potvrdivši da za pravu umetnost ni godine ni prepreke nisu granica.