Njegove reči su je ostavile bez teksta: Jovana Jeremić u dosluhu sa Bogom, obelodanila šta joj je na duši

Jovana Jeremić je poznata po svom snažnom temperamentu i beskompromisnom stavu, ali malo ko ume da bude svestan koliko je duboko ukorenjena njena vera u Boga. Voditeljka često ističe da joj je upravo vera oslonac u svim životnim izazovima i da bez Božje pomoći ne bi postigla sve što ima danas. 

U trenucima kada se suočava s teškoćama, Jovana ne traži utehu u ljudima, već u veri, ubeđena da sve u životu ima svoj viši smisao i da Bog uvek zna zašto nas kroz nešto vodi.

Voditeljka je putem svog Instagram profila u duhu svega u šta veruje podelila izuzetno važnu poruku za svaku osobu koja voli i koja želi da gradi zajednicu sa svojim voljenim bićem. 

- Muž i žena treba da budu kao ruke i oči. Kad ruka boli, oči plaču. A kada oči plaču, ruke brišu suze - stoji u objavi koju je voditeljka okačila.

Ova objava nosi snažnu simboliku međusobne povezanosti, empatije i podrške u braku. Poređenje muža i žene sa rukama i očima naglašava ideju da partneri treba da budu jedno biće u dve osobe – da osete bol onog drugog, da saosećaju i pruže utehu bez reči.

U suštini, ova poruka govori o idealnom odnosu supružnika, zasnovanom na razumevanju, nežnosti i dubokoj emocionalnoj povezanosti. To nije samo romantična metafora, već i životna lekcija o saosećanju i zajedništvu – da pravi brak nije savršen, ali je svetilište u kojem dvoje ljudi zajedno nose i bol i radost.

Jovan Zlatousti (grčki: Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος), što u prevodu znači Jovan „Zlatousti“ ili „onaj koji ima zlatna usta“, bio je jedan od najpoznatijih hrišćanskih propovednika i crkvenih otaca. Živeo je u 4. i početkom 5. veka (oko 349–407. godine) i smatra se jednim od najvećih besednika u istoriji Crkve.

Rođen je u Antiohiji, gde je stekao izvrsno obrazovanje u retorici i teologiji. Bio je patrijarh carigradski, a njegovo ime se i danas pominje u liturgiji — poznata Liturgija svetog Jovana Zlatoustog redovno se služi u pravoslavnim crkvama širom sveta.

Zlatousti je bio poznat po svom beskompromisnom moralu, hrabrosti da govori protiv nepravde i licemerja, čak i kada su muprotivnici bili moćnici i carevi. Zbog svoje otvorenosti i kritike carskog dvora, bio je prognan i umro u izgnanstvu. Njegove besede, tumačenja Svetog pisma i teološki spisi ostavili su dubok trag u hrišćanskoj misli, a pravoslavna Crkva ga poštuje kao jednog od trojice velikih jerarha, zajedno sa Vasilijem Velikim i Grigorijem Bogoslovom.