"Osećam se nemoćno da ga izvučem" Jeremićeva kroz more suza govori o životnoj borbi koju vodi njen otac "Moja duša vrišti"

Nemanja Vujičić imao je priliku da u novoj epizodi svog podkasta ugosti Jovanu Jeremić, jednu od najupečatljivijih figura domaće televizijske scene.

Harizmatična voditeljka, poznata po nesvakidašnjem izražavanju, odlučnom stavu i pojavi koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, bez ikakvih ulepšavanja podelila je najdublje misli i emocije, otkrivši ono što se retko viđa pred kamerama.

Jovana Jeremić je odrasla u porodici u kojoj su poštovanje, red i tradicionalne vrednosti bile temelj svakodnevnog života. Patrijarhalno vaspitana, oduvek je gajila duboko poštovanje prema očinskom autoritetu, a njen otac zauzima posebno mesto u njenom srcu. Kroz detinjstvo i mladost bio joj je oslonac, uzor i simbol snage, pa danas ističe koliko joj je važno prisustvo muške figure u životu – ne iz slabosti, već iz potrebe za sigurnošću, vođstvom i emotivnim osloncem. Taj odnos oblikovao je njeno poimanje porodice, partnerstva i uloge žene u savremenom svetu, u kojem, kako kaže, i dalje veruje u muškarca koji vodi, ali i poštuje.

Voditeljka nikada nije krila koliko je posvećena svojoj porodici, ali je akcenat posebno stavila na period od njenog rođendana 2024. godine do danas. 

- Nisam se dovoljno posvećivala svojim roditeljima, jer oni mene u jednom delu mog odrastanja nisu razumeli – i to mi je, iskreno, bila najbolja odluka. Nisu shvatali moju unutrašnju borbu, moju potrebu da postanem kraljica šera. Nisam želela da uspem na nečastan način u ovom poslu. I iako ih volim, morala sam da ih ostavim i odem. Mogu da te volim kao Boga, ali ako vidim da ti ne radiš na ostvarenju mog cilja, našeg cilja – ja ću otići. To je karakter - rekla je Jovana. 

Na pitanje o svom ocu, nije mogla da zadrži suze iako je pokušavala. 

Bori se. Dobar je. Stalno mi govori da me voli najviše na svetu, da u životu moram da izvedem Leu na pravi put. Sve je žrtvovao zbog moje majke. Ima 73 godine i sve je prepisao na nju. Ona je za njega kraljica.

- Moja duša vrišti. Svoju tugu nosim dostojanstvenije nego neki svoju sreću. U meni su galoni tuge, imam osećaj da se ruši sve što sam gradila kroz mog tatu. Ceo uspeh, sve što se dešava – ja se opet osećam sama. Osećam se nemoćno da ga izvučem. Dajem sve od sebe, ali uvek mislim da mogu više. Moram da naučim da stvari prepustim Bogu, ali to mi teško ide. Ponekad se pitam da li je nešto moglo da me preskoči – izgleda da nije. Ali ja ću sve da iznesem, takva sam. Samo može da se čuje krik moje duše - grcala je Jeremićeva, dodavši: 

- Teško mi je da se družim, da se smejem. Zato mi odgovara moja mačka. Ovaj jedan period koji me čeka – moram da preživim. Faktički smo na pola puta, ali biću podrška svima koji prolaze kroz isti put. Moja jedina misija, pored posla, jeste da ne izneverim svog oca u godinama koje dolaze. Želim da bude ponosan na mene, da iznesem ono – ‘žena, majka, kraljica’. Želela sam da moj otac vidi da sam sebi kupila mercedesa – i to se desilo.