Saša Popović OVE planove nikada nije uspeo da ostvari: Teška bolest mu je u sekundi promenila sve

Pevač i kum pokojnog Saše Popovića, Dejan Ćirković Ćira, prisetio se svog prijateljstva sa nekadašnjim kreativnim direktorom "Grand produkcije".

Njih dvojica poznavali su se 40 godina, a pevač ističe da je Popović za njega još uvek živ,

- Ne mogu da ga pamtim pošto smo baš bliski, on kod mene i dalje živi i živeće dok sam ja živ. Jer 40 godina poznavati čoveka i družiti se sa njim nije lako, jedino sam se više družio sa Žikom, još iz zabavišta. Baš sam komentarisao danas sa Žikom kako se brzo sve desilo, kako je brzo završio nesrećno i kako je brzo prošla i ova godinu dana. Nekako mi je i drago da budem baš ja u toj emisiji kada je godišnjica Saletu Popoviću. On nikad neće prestati da živi kod mene u srcu, kod moje porodice, a verujem i kod mnogih ljudi koji ga vole - rekao je on u intervjuu za "Grand", nakon čega je istakao da još uvek oseti kao da je Sašina energija prisutna:

- Ista stvar. Potpuno ista stvar, da li je ovde u studiju, da li je kući kod njega u prostorijama. I dan danas kad sedim tamoi često očekujem gore sa sprata obično. On nikad nije imao običaj da ide polako, uvek je trčkarao i očlekujem, znam kako ide taj njegoiv zvuk, tk-tk-tk-tk i evo ga dole. Obrne se dva kruga u holu, u dnevnoj sobi i na vrata ide dalje. A pogotovo što ja živim na žalost još u Nemačkoj i nekako kad nisam stalno tu prisutan u Beogradu, ovde ili u kući kod njih. Nekako je malo drugačije. Kad sam tamo u Štutgartu ja sve mislim on je još uvek kući, radi posao normalno sve, tako da nemam taj utisak da ga nema. Uopšte nemam taj utisak. Njega nema ali nemam taj utisak,. Pogotovo što imam na svoju čast i radost i puno njegove garderobe. Evo, ovo je baš njegov sako, koji je on nosio. I puno imam takvih predmeta i čast mi je da mogu i taj neki njegov miris da osetim.

Pevač je ispričao i kako su njih dvojica provodili zajedničko vreme.

- Izuzetno sam voleo s njim da se družim. Često puta sam mu rekao koliko mi je bilo prijatno sa njim. Neki ljudi koji ovo slušaju možda pomisle da tako svi pričaju, kad čovek umre svi ga hvale. Ja sam to pričao i dok je bio živ i nemam razloga da mu laskam uopšte. On jeste bio najbolji za mene. Toliko mi je lepo bilo druženje sa njim, dali je bilo u Beogradu, Opatiji, Štutgartu. Jednom prilikom sam mu rekao dok smo išli odvavde sa Košutnjaka do Bežanijske kose: ‘Sale, veruj i kad ne bih radio ovaj posao koji radim, voleo bih da budem tvoj lični vozač, da budem non-stop sa tobom’. Jer mi je toliko lepo sa njim, toliko je opušten razgovor. Nikad u životu se nije razdrao na mene, nikad ga nisam čuo da se dere na nekog, možda ovde ako nešto ne ide po planu, ne znam, nisam bio. Ali u privatnom životu nikad nisam čuo da se na nekog razdere, uvek je bio vedrog duha. Normalno, kad je umoran i onda je bio veseo. Prosto, takav čovek mi mnogo nedostaje i žao mi je što je tako završio - ispričao je Ćira, nakon čega je otkri da je Popović imao planove koje nije uspeo da ostvari:

- Bio sam ubeđen kad sedimo tako na terasi u Opatiji, pijemo kafu, pričamo, gledam u njega i kažem: ‘Ovaj čovek nikad ne može da umre’. Takav sam imao utisak. I onda kad sam saznao za tu nesrećnu bolest nisam mogao da verujem. A pre toga smo pričali kako puni 70 godina, sve je sredio, ništa više neće da radi. To malo Zvezde Granda da mu bude neka zanimacija u životu da mu ne bude baš ni dosadno. I onda kako će da uživa u Opatiji: ‘Kako ćemo da idemo tamo, pa jahta, pa ćemo ja i Suza da idemo da putujemo tu, tu, tu. Nećemo samo u Opatiji da budemo’. Međutim, dođe taj jun, 3, 4. ne znam tačno, kad je čuo za tu bolest i od tad se, te sekunde, život menja za sve nas.  

Grand/A. Dačić