"Terapija je bila strašno teška i agresivna" Mili progovorio o borbi sa opakom bolešću: "Godinu dana sam bio na hemoterapiji"
Kroz život je prošao mnoge teškoće. Od teških ratnih godina i borbe sa teškom bolešću, do vrhunca karijere – njegova priča je dokaz snage i istrajnosti.
Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih kompozitora i producenata savremene muzičke scene, Aleksandar Milić Mili, svoju životnu priču gradi na mukotrpnom radu i nepopustljivoj volji.
Iako ga život nije mazio, uspeo je da nadoknadi ono što je u detinjstvu izgubio i postane jedan od najcenjenijih umetnika u regionu. Mili potiče iz akademske porodice kojoj je obrazovanje uvek bilo na prvom mestu, kako njegovo, tako i njegovog brata Ivana.
Ipak, kako sam kaže, njegovi rani muzički rezultati nisu obećavali budućeg majstora.
– Ivan i ja smo tako odgajani da smo imali razne aktivnosti, sport, muziku i školu, i ako u tim stvarima dajemo rezultate, bili smo slobodni da radimo šta hoćemo. Roditelji su nas podržavali, pogotovo u muzici. Ivan je bio sjajan pijanista, a ja najlošiji đak u istoriji muzičke škole koja ima tradiciju 200 godina. Nikad ništa nisam vežbao, svirao sam sa 12 dok su svi ostali u grupi imali 9 godina. Bio sam katastrofa, ali sam vrlo rano počeo da pravim pesme. Već sa 9 godina sam dobio prvu nagradu Hrvatske za dečiju poeziju. Stalno me je privlačilo da svoje misli i unutrašnji svet beležim na papiru – izjavio je Mili jednom prilikom.
Bezbrižno detinjstvo prekinuo je rat u Hrvatskoj, koji je njegovu porodicu primorao da napusti dom i preseli se u Beograd.
– Došao sam u Beograd bez ičega, u majici i farmerkama, ali i tada sam razmišljao da će se i to završiti i da ću prekinuti tok takvog života, da spavam kod sestre Ninice iza neke peći. Čudan i težak period, ali ja to tako nisam doživljavao - otkrio je Mili.
Ratne godine donose mnoge izazove, a teške životne okolnosti dodatno su komplikovane Milićevom dijagnozom teške bolesti. Ipak, uprkos svemu, on je uspeo da prebrodi krizu i nastavi da gradi svoj put.
- Roditelji, brat i ja smo u Osijeku živeli u stanu koji je ranije bio banka, imao je 450 kvadrata i svoj park, a onda smo došli u Beograd u 15 kvadrata. To je bila vešernica na vrhu zgrade, gde je jedan deo improvizovan sa lavaboom i tušem, kao spoljni toalet. Nas četvoro smo tu živeli, ali se sećam da smo bili srećni. Vladala je ljubav između nas i ni jednog trenutka nismo očajavali, iako smo živeli u bedi. Plate mami i tati su bile po 2-3 marke, a hleb je bio 500 hiljada. Sve dok nismo saznali za tu moju bolest, bili smo zaista rasterećeni – rekao je slavni kompozitor, pa dodao:
- Godinu dana sam se lečio i bio na hemioterapiji. Tada je ta terapija bila strašno teška i agresivna, ali sam uspeo da pobedim bolest. Čak sam uspeo da završim i treću godinu na fakultetu. Išao sam sa sve braunilama u rukama na ispite - otkrio je Aleksandar Milić.
Izvor: Alo.rs
