PROPASTI LIBERALNOG EKONOMSKOG SISTEMA! Plač lista "Ekonomist" nad krahom KRAHOM ZAPADNE EKONOMIJE!

Ipak, pogledajte dublje i videćete krhkost. Godinama je narušen poredak koji je upravljao globalnom ekonomijom od Drugog svetskog rata. Danas je blizu kolapsa. Zabrinjavajući broj pokretača mogao bi pokrenuti pad u anarhiju, gde je moć ispravna, a rat je ponovo pribežište velikih sila. Čak i ako nikada ne dođe do sukoba, efekat sloma normi na ekonomiju mogao bi biti brz i brutalan.

Svuda je vidljiv raspad starog poretka. Sankcije se koriste četiri puta više nego tokom 1990-ih; Amerika je nedavno uvela "sekundarne" kazne entitetima koji podržavaju rusku vojsku. Rat subvencija je u toku, dok zemlje pokušavaju da kopiraju ogromnu državnu podršku Kine i Amerike za zelenu proizvodnju. Iako je dolar i dalje dominantan, a ekonomije u usponu otpornije, globalni tokovi kapitala počinju da se fragmentiraju.

Institucije koje su čuvale stari sistem ili su već ugašene ili brzo gube kredibilitet. Svetska trgovinska organizacija sledeće godine puni 30 godina, ali će zbog američkog zanemarivanja provela više od pet godina u zastoju. MMF je zahvaćen krizom identiteta, uhvaćen između zelene agende i obezbeđivanja finansijske stabilnosti. Savet bezbednosti UN je paralizovan. Nadnacionalni sudovi poput Međunarodnog suda pravde su sve više oružje u rukama zaraćenih strana. Prošlog meseca američki političari, uključujući Miča Mekonela, lidera republikanaca u Senatu, zapretili su sankcijama Međunarodnom krivičnom sudu ako izda naloge za hapšenje lidera Izraela, koji je takođe optužen za genocid od strane Južne Afrike na Međunarodnom sudu pravde.

Do sada su fragmentacija i propadanje nametnuli prikriveni porez globalnoj ekonomiji: primetan i veliki, ali samo ako znate gde da tražite. 

Nažalost, istorija pokazuje da su mogući dublji, haotičniji kolapsi i da mogu iznenada da udare kada pad počne. 

Prvi svetski rat ubio je zlatno doba globalizacije za koje su mnogi u to vreme pretpostavljali da će trajati zauvek. 

Početkom 1930-ih, nakon početka depresije i Smut-Havlei tarifa, američki uvoz je pao za 40% za samo dve godine. 

U avgustu 1971. Ričard Nikson je neočekivano suspendovao konvertibilnost dolara u zlato; samo 19 meseci kasnije, Bretonvudski sistem fiksnih kurseva se raspao.

Danas se sličan raskid čini previše zamislivim. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, sa njegovim pogledom na svet sa nultom sumom (uvoz mora da bude jednak izvozu), nastavio bi eroziju institucija i normi. Strah od drugog talasa jeftinog kineskog uvoza mogao bi da ga ubrza. Otvoreni rat između Amerike i Kine oko Tajvana, ili između Zapada i Rusije, mogao bi da izazove apsolutni kolaps.

U mnogim od ovih scenarija, gubitak će biti dublji nego što mnogi misle. Moderno je kritikovati nesputanu globalizaciju kao uzrok nejednakosti, globalne finansijske krize i zanemarivanja klime. 

Ali dostignuća iz 1990-ih i 2000-ih, vrhunac liberalnog kapitalizma, nemaju premca u istoriji. Stotine miliona ljudi izbeglo je siromaštvo u Kini dok se integrisala u globalnu ekonomiju. Stopa smrtnosti novorođenčadi širom sveta je manja od polovine onoga što je bila 1990. godine. Procenat globalne populacije ubijene u državnim sukobima dostigao je posleratni minimum od 0,0002% 2005. godine; 1972. bio je skoro 40 puta veći. Najnovija istraživanja pokazuju da je era "vašingtonskog konsenzusa", ​​za koju se današnji lideri nadaju da će zameniti, bila ona u kojoj su siromašne zemlje počele da uživaju u većem ekonomskom rastu, zatvarajući jaz sa bogatim svetom.

Propadanje sistema preti da uspori taj napredak, ili čak da ga baci u rikverc. Jednom pokvaren, malo je verovatno da će ga zameniti nova pravila. Umesto toga, svetski poslovi će se spustiti u svoje prirodno stanje anarhije koje favorizuje banditizam i nasilje. Bez poverenja i institucionalnog okvira za saradnju, zemljama će postati teže da se nose sa izazovima 21. veka, od obuzdavanja trke u naoružanju u veštačkoj inteligenciji do saradnje u svemiru. 

Problemima će se baviti klubovi zemalja istomišljenika. To može da funkcioniše, ali će češće uključivati prinudu i ogorčenost, kao što je slučaj sa evropskim graničnim carinama na ugljenik ili sukobom Kine sa MMF-om. Kada saradnja ustupi mesto snažnom naoružavanju, zemlje imaju manje razloga da čuvaju mir.

U očima Komunističke partije Kine, Vladimira Putina ili drugih cinika, sistem u kojem je moć ispravna ne bi bio ništa novo. Oni liberalni poredak ne vide kao provođenje uzvišenih ideala, već kao ispoljavanje sirove američke moći, moći koja je sada u relativnom opadanju.

Postepeno, pa iznenada

Istina je da je sistem uspostavljen posle Drugog svetskog rata postigao brak između američkih internacionalističkih principa i njenih strateških interesa. Ipak, liberalni poredak je takođe doneo ogromne koristi ostatku sveta. 

Mnogi svetski siromašni već pate od nesposobnosti MMF-a da reši krizu suverenog duga koja je usledila nakon pandemije Covid-19. Zemlje sa srednjim prihodima, poput Indije i Indonezije, koje se nadaju da će razmeniti svoj put do bogatstva, iskorišćavaju mogućnosti stvorene fragmentacijom starog poretka, ali će se na kraju oslanjati na to da globalna ekonomija ostane integrisana i predvidljiva. 

Prosperitet većeg dela razvijenog sveta, posebno malih, otvorenih ekonomija kao što su Britanija i Južna Koreja, u potpunosti zavisi od trgovine. Podstaknuta snažnim rastom u Americi, može izgledati kao da svetska ekonomija može da preživi sve što joj se baci. Ne može.

Srbija Danas/The Economist