Dejvid Berkovic - Semov sin

 Kada su počela da se nižu ubistva, histerija je porasla. Diskoteke i restorani su bili prazni pošto je stanovništvo bilo sigurnije u svojim kućama posle sumraka. Nekoliko zadnjih meseci Berkovic je postao popularan pod imenom Semov sin, kada je policija pronašla pismo na drumu, nedaleko od leševa dvoje mladih ljubavnika. U njemu je stajalo: „Dragi kapetane Džozef Boreli, duboko sam uvređen što me nazivate ženomrscem, jer ja to nisam. Ali, Čudovište jesam. Ja sam Semov sin." Berkovic je ostavio pismo pošto je pucao na par koji se grlio u automobilu. 

Već je usmrtio troje, a ranio četvoro, kada je po objavljivanju pisma gradonačelnik Njujorka Bim naredio policiji: „Uhvatite tog čoveka!" Formiran je specijalni odred za poteru od 200 detektiva. Pratili su svaki šum, sledili svaku prijavu, ali je identitet ubice ostajao tajna. Više od 100 policajaca je određeno u noćne patrole u četvrtima Bronks i Kvins, gde se pretpostavljalo da će ponovo napasti. Policija je ubicu opisala kao „neurotika, šizofrenika i paranoika". Izašli su sa teorijom da on sebe smatra žrtvom demonske opsesije. Zbog misterioznog načina na koji je izbegavao poteri, jedno vreme se verovalo da se radi o policajcu koji koristi interna obaveštenja i neopaženo nestaje. U međuvremenu, ubistva su se nizala.

Jedne noći su, dok su ulazili u automobil, ubijeni srednjoškolka i njen mladić. Berkovic je pucao kroz vetrobransko staklo i pogodio mladića u glavu, a devojku u glavu, koleno i rame. Posle mesec dana napao je ponovo. Ubijeno je dvoje dvadesetogodišnjaka dok su se ljubili u kolima na svom prvom sastanku. Berkovic je uhvaćen zbog opomene za pogrešno parkiranje. Posmatrao je iz senke kako policajci lepe opomenu na njegova kola. Pošto su otišli, on je izašao i zgužvao je. Međutim, primetila ga je žena koja je šetala psa. Pomislila je kako ima čudan osmeh na licu, a dok joj se približavao, primetila je da ima pištolj u ruci. Sutradan je odmah obavestila policiju o opomeni za pogrešno parkiranje. Oni su u svojoj kartoteci pronašli automobil i sledećeg dana čekali u zasedi Berkovica. Prilazio je svom automobilu sa revolverom kalibra 4,4 mm u papirnoj kesi. Kada su ga pozvali, tiho je odgovorio: „Ja sam Sem." Policajci su se sećali njegovog čudnog, detinjastog osmeha na licu. Na sudu se branio kako su ga krvožedni demoni nagonili da ubija. Za jednog psa, kog je takođe ubio, rekao je da je u stvari duh čoveka starog šest vekova koji mu je naređivao da ubija.

Berkovic je osuđen  na 30 godina robije pošto je proglašen krivim za niz prepada i ubistava. Posle suđenja je izjavio da je član satanskog obrednog reda u Njujorku i da su i drugi ljudi uvučeni u ubijanje. Policija ipak veruje da je Berkovic delovao sam, mada mnogi ljudi smatraju ozbiljnom njegovu tvrdnju da su umešani i drugi. Opisi ubice koje su dali svedoci znatno se razlikuju po visini i izgledu. Nijedan od četiri policijska crteža ubice nisu ni izbliza ličili na Berkovica. Nisu se poklapali ni rukopisi iz poruka koje su slate policiji

i novinama. Najzamršenija zagonetka vezana je za Sema Kera, vlasnika psa za kog je Berkovic tvrdio da ga je opčinio. Kerovi sinovi Džon i Majki su umrli pod sumnjivim okolnostima neposredno posle hapšenja Berkovica. Džon Ker je nađen mrtav u stanu svoje prijateljice, a Majki je poginuo u sudaru svog automobila bez očiglednog razloga. Ove činjenice su navele neke advokate da izjave da je Berkovic samo pion u grupi uvučenoj u zavere i ubistva.

Ljudi koji su pre hapšenja poznavali Berkovica kažu da je bio usamljenik bez ikakvog ličnog šarma. Voleo je da se kljuka hranom, a omiljeno jelo su mu bile viršle prelivene sladoledom od čokolade. Kad je uhapšen, policija ga je smatrala zaostalim u razvoju. Pritisli su mu dva pištolja na glavu i naredili da se preda, ali se on samo smejao. Policajac Džon Falotiko koji ga je uhapsio se seća: „Imao je glup osmeh na licu, kao da se radi o dečjoj igri."

 Niko ne zna zašto je Berkovic počeo da ubija. Ali, posle prvog ubistva Done Laurio to mu postaje navika. Vozio se noću Njujorkom tražeći žrtve. Voleo je da se vraća na mesto ubistva. Umesto da pobegne pošto je ubio jedan par u parku, provozao se nekoliko krugova do bloka da bi bacio pogled na stan u kome je živela prva žrtva Dona. Pričao je policiji da se posle ubistva „osećao ispunjen snagom", a znao je da odmah iza toga ode u noćni bar i pojede svoje omiljene kolače od čokolade. Da izbegne hapšenje naročito mu je pomogla njegova neupadljiva jednostavnost. Sve čega se jedna porodica kod koje je stanovao sećala bilo je da je to jednostavan mladić koji je običavao da se usred noći vozi automobilom". 

Od kada se našao u zatvoru Berkovic pokušava na svaki način da zadovolji svoju ambiciju za slavom. Uživa neograničenu slobodu pisanja i piše vatreno o svojim romansama sa ženama. Zaradio je više od 200.000 dolara za razne članke i knjige, kao i od filmova o njegovom životu. Napori porodica njegovih žrtava preko suda u sprečavanju ove zarade nisu uspeli. 

Odlomak iz: "Najpoznatije svetske ubice"

Pročitajte i: 

Čarls Menson - ubica koji nije uprljao ruke

Ted Bandi - najozloglašeniji serijski ubica sa nevinim izrazom lica