EU: Sankcije Rusiji ostaju do proleća!
BRISEL – Bez drastičnog zaokreta u spoljnoj politici Moskve, sankcije Rusiji koje je Evropska unija uvela zbog Ukrajine ostaće na snazi bar do marta sledeće godine, kažu Tanjugovi diplomatski izvori u Briselu.
Nekoliko visoko pozicioniranih zapadnih diplomata pri EU je u odvojenim razgovorima za Tanjug odbacilo izveštaje nekih medija da je EU spremna da već krajem oktobra ukine sankcije Rusiji kako ne bi ugrozila snabdevanje ruskim gasom tokom predstojeće zime.
''Da bi sankcije bile skinute ili ublažene za to bi moralo da glasa svih 28 članica EU, a u ovom trenutku takav konsenzus ne postoji'', rekao je predstavnik jedne važne evropske zemlje koji je tražio da ostane anoniman. On je podsetio da se pojedine baltičke zemlje ne samo protive skidanju sankcija, već traže da one budu pooštrene zbog navodnih provokacija Rusije u blizini njihovih granica. ''Dovoljan je jedan glas protiv da sankcije ostanu na snazi'', ukazao je on.
Francuski ''Figaro'', ali i neki drugi mediji, objavili su ovih dana spekulacije da su članice EU, zabrinute zbog mogućnosti da Rusija tokom zime prekine dotok gasa Evropi preko Ukrajine, naložile svojim ambasadorima da tokom sledeće nedelje razmotre mogućnost ukidanja sankcija. Povod za ovu odluku, prema tim izveštajima, bilo bi nedavno naređenje ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče trupe sa ukrajinske granice i činjenica da se primirje između ukrajinskih i proruskih snaga kako-tako održava.
Evropske diplomate, međutim, ukazuju da se i pored Putinovog naređenja uz granicu sa Ukrajinom još nalazi značajan broj ruskih vojnika, kao i da su oni, uprkos demantima Moskve, prisutni i u samoj Ukrajini. “Ukoliko bi Rusija potpuno povukla trupe i prihvatila međunarodne posmatrače na granici ispunila bi uslove za skidanje sankcija, ali to zasad ne deluje verovatno”, kažu oni.
Putin je na sastanku sa evropskim liderima u Milanu u petak odbio da prihvati međunarodne posmatrače na granici, mada je dozvolio mogućnost da se granica nadgleda iz vazduha putem bespilotnih letelica. “Problem je što Rusija traži da među osobljem koje upravlja letelicama ne bude Francuza i Nemaca, a to je za nas neprihvatljivo”, kažu u Briselu.
Izvori u Briselu kažu da je ključni faktor za održanje sankcija Rusiji zaoštravanje stava nemačke kancelarke Angele Merkel prema Moskvi. Merkel se donedavno zalagala za oprezniji pristup EU Rusiji, ali je u međuvremenu izgubila poverenje u Putina, kažu diplomate i podsećaju da je nemačka kancelarka u četvrtak uveče otkazala bilateralni sastanak sa Putinom, na koji je on zbog parade u Beogradu kasnio nekoliko sati.
Upitani da prokomentarišu mogućnost da Rusija ukine dotok gasa i tako ostavi Evropu bez grejanja, diplomate kažu da je opasnost od toga preuveličana. “Čak i ako bi Rusija sutra zavrnula gas, u skladištima ga ima dovoljno za bar tri meseca normalne potrošnje, što daje dovoljno vremena da se nađu alternativni izvori”, kažu oni, ukazujući da bi takav potez Moskve mnogo više oštetio ruski budžet nego evropske potrošače.
U Briselu podsećaju da su sankcije Rusiji, koje uključuju zabranu putovanja u EU i zamrzavanje imovine značajnom broju ruskih funkcionera, kao i zabranu poslovanja sa nekim preduzećima i bankama, oročene do marta 2015.
Pogledajte još:
- EU uslovljava Srbiju Briselskim sporazumom, a ne odnosima s Moskvom
- Rusija će modernizovati srpsku vojsku
- Šojgu: SAD rade na vojnim scenarijima blizu granice Rusije