FENOMEN 'CRVENOG' PODEMOSA: Za godinu dana postali najjača politička stranka u Španiji

Pablo Iglesias (36), profesor politikologije s madridskog univerziteta, bivši predvodnik pokreta Indignados, postao je najpopularniji političar u Španiji, a njegova radikalno leva, antikapitalistička stranka Podemos (Mi možemo), u samo 12 meseci, koliko postoji, toliko je ojačala da je prema svim relevantnim anketama pretekla i vladajuću konzervativnu Narodnu stranku i glavnu opozicionu Socijalističku stranku.

Malo poznat svetskoj javnosti i nimalo nalik svojim evropskim kolegama, što je dobrim delom njegov adut, 36-godišnji vođa stranke Podemos bio bi neobično društvo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, francuskom predsedniku Fransoi Olandu, britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, a evropska politika dobila sasvim novo lice i, poznavajući ga iz TV-duela u Španiji, bila sve osim dosadna.

Analitičari se slažu u tome kako je jedva godinu dana stara stranka ozbiljno uzdrmala špansku političku vizuru, nepomućenu već 40 godina, koja je do sada praktično nudila samo dve opcije - konzervativnu Narodnu stranku i Socijalističku stranku. To je bio jedan od glavnih ciljeva koje je Pablo Iglesias isticao. Mnogi su sumnjali da će mladi profesor, koji ističe da se oblači u Alkampu (španskom supermarketu), daleko stići. Ipak, zasad je ostvario sve svoje ciljeve.

Samo četiri meseca od osnivanja Podemosa, što u prevodu znači “Mi možemo”, predstavnici nove levice osvojili su osam posto, ili pet od 54 zastupnika na izborima za Evroparlament u maju i naterali u paniku stari establišment koji Iglesias naziva “kastom”. Podemos je, naime, zaokružilo 1,25 miliona ljudi. Uoči parlamentarnih izbora u Španiji, krajem decembra, ankete im predviđaju pobedu ili drugo mesto, iza socijalista. Iglesias pritom tvrdi da više nije reč o borbi između levice i desnice, nego između demokratije i diktature. Podršku mu daju brojni intelektualci i aktivisti.

Iako se čini da je došao “niotkuda”, Iglesias ima jak politički pedigre. Odrastao među levičarima, ime je dobio prema osnivaču današnje španske Socijalističke stranke - Pablu Iglesiasu,na čijoj je sahrani 1925. marširalo 150.000 španskih radnika. Rođen je u Madridu 1978. Majka mu je Luisa Turion, advokat najvećeg španskog sindikata CCOO-a, a otac Havier Iglesias, istoričar i inspektor rada, koji je, kako tvrdi njegov sin, 70-ih bio član FRAP-a, antifašističke, marksističko-lenjinističke organizacije, koju su inspirisali studentski protesti u Francuskoj 1968. godine. Deda s očeve strane, Manuel Iglesias, osuđen je na smrt za vreme Frankove diktature, iako kazna nije izvršena jer se pokazalo da su optužbe bile lažne.

Nemoguće je ne primetiti koliko Iglesias fizički odudara od španskih i ostalih političara, no platforma njegova Podemosa još je radikalnija u odnosu na programe svih ostalih stranki u političkoj areni te zemlje. To ni najmanje ne smeta Špancima i Podemos je najbrže rastuća stranka u toj zemlji - možda i na svetu - koja je sa 300.000 članova trenutno druga najveća stranka u zemlji. Iglesias se pozicionira parafrazirajući Marksa, ali i najavljujući saradnju s grčkom Sirizom, navodeći kako će Podemos sarađivati sa strankama na jugu Evrope i zajedno pokazati kako jug Europe ne namerava biti nemačka kolonija.

Vrlo radikalni na početku, u međuvremenu su ublažili najavljivani program, ali i dalje im je cilj, ne ulazeći u detalje, da ujedine špansku levicu protiv sadašnjeg evropskog političkog i finansijskog sastava. Na početku su najavljivali nacionalizaciju privatnih kompanija, a sada navode kako će nacionalizovati samo one kompanije koje se ne budu pridržavale pravila.

“Opasnost koja preti je to da se ljudi naviknu na ovakvo stanje. Ranije se plata od hiljadu evra smatrala lošom, a sada se oni koji toliko zarađuju smatraju srećnicima. To je nedopustivo”, smatra Iglesias i zalaže se za uvođenje univerzalne plate (sada promenjeno u pomoć) za sve građane, 35-satnu radnu nedelju i spuštanje starosne granice za penzionisanje ka 60 godina. Vođa Podemosa takođe je najavio da zastupnici te stranke neće primati platu od šest hiljada evra mesečno, koliko u proseku primaju španski zastupnici, već najviše 2000.

Njihovi konkurenti kritikuju taj program, navodeći kako je nerealan i nemoguć za ostvarivanje, posebno sada kada zemlja grca u dugovima.

Upravo je jedna od najvećih kritika na njegov račun povezanost s vladom pokojnog Huga Čaveza, šampiona latinoameričke levice, za koju su Iglesias i njegovi bliski saradnici radili u svojstvu savetnika, zbog čega ga optužuju da od Španije želi da napravi Venecuelu.

U prikupljanju novca donacijama na internetu od istomišljenika i drugih građana Podemos su se pokazali vrlo uspešnima, kao i u mobilizaciji podrške i korišćenju društvenih mreža i interneta. Drugi deo kampanje oslanjao se na korišćenje javnog prevoza i drugog jeftinog načina putovanja zemljom kako bi pripadnici stranke, iako je više reč o pokretu, ostali bliski širokim slojevima, koji u Španiji, s obzirom na spoljni dug, mere štednje i visoku nezaposlenost, žive sve lošije. Za mnoge Špance, koren krize je u korupciji, u sprezi političkih elita i krupnog kapitala, i to je glavni cilj Podemosa - da oteraju staru političku elitu.

“Ako želiš izgraditi brod, nemoj govoriti ljudima da prikupe drvo, podeliti im zadatke i izdavati naredbe. Umesto toga, nauči ih da žude za velikim, beskrajnim morem.” Ovim citatom francuskog književnika Antoana de Sent Egziperija, autora “Malog princa”, opisao je dosadašnji način rada Podemosa Iglesiasov kolega sa fakulteta Huan Karlos Monedero.

Projekt koji Iglesias gura traži drastične promene, što automatski znači veliki rizik, i na tu kartu najviše igraju njegovi suparnici, koji upozoravaju da je Iglesias potencijalno opasan. Okrenuće Španiju naglavačke! Neka, kažu pristalice. S tim da Španija nije jedina EU zemlja gde jača radikalna levica. Ona je uspela da uđe u nekoliko parlamenata, ali nije bila blizu osvajanju vlasti. Trenutno za to šansu ima grčka Siriza, a Iglesias veruje da će Grčka otvoriti put kojim će nastaviti španski Podemos.

Da li je Iglesias samo privremeni miljenik javnosti site starih lica kompromtovanih korupcijom ili junak kog su svi čekali? To je pitanje na koje će odgovor dati izbori krajem godine.