OMERTA: "Ako preživim, ubiću te"

Nastao je i ostao veoma česta pojava na Korzici i u južnoj Italiji, gde su upravo kriminalne organizacije mafijaškog tipa i nastale. Takođe je, u manjoj meri, zastupljen u pojedinim italijanskoameričkim naseljima gde italijanska mafija ima jak uticaj, ali i u drugim italijanskim enklavama u zemljama poput Nemačke, Kanade i Australije, tj. zemljama gde postoji italijanski organizovani kriminal.

Kod

Omerta podrazumeva ''kategoričnu zabranu saradnje sa državnim organima ili oslanjanje na njihove usluge, čak i kada je neko bio žrtva zločina". Osoba treba apsolutno da izbegava mešanje u posao drugih i ne bi trebalo da obaveštava nadležne organe o krivičnom delu ni pod kojim okolnostima. 

Čak i kada je neko osuđen za zločin koji nije počinio, on treba da odsluži kaznu bez odavanja bilo kakvih informacija policiji o pravom počiniocu, čak i ako ta osoba nema nikakvih veza sa mafijom.

U mafijaškoj kulturi, prekršiti omertu znači smrt. Kodeks su usvojili Sicilijanci mnogo godina pre pojave Koza Nostre, a smatra se da su glavni razlozi raširenosti ovog kodeksa bili rezultat vekova državnih represija i stranih kolonizacija. Uočeno je, barem kada se posmatra period od 16. veka, da je omerta proizašla kao način suprotstavljanja španskoj vladavini.

Poreklo

Poreklo reči možemo pratiti do španske reči ''hombredad'', koja znači muškost, a koja je modifikovana sa sicilijanskom reči ''Omu'', što znači čovek. Prema drugoj teorijama, reč potiče od latinske ''humilitas'' (smirenje), koji postaje umirta i konačno omerta, prema dijalektima južne Italije.

"Omerta je kodeks ćutanja", smatra jedan od prvih istraživača mafije i bivši oficir bezbednosti Antonio Cutrera, koji ''zatvara usta ljudima'', čak i kada govore u svojoj odbrani ili kada je optuženi nevin za zločine. Cutrera je tom prilikom citirao staru izreku ranjenog čoveka, upućenu njegovom napadaču: "Ako preživim, ubiću te. Ako umrem, opraštam ti".

Omerta je ekstremni oblik lojalnosti i solidarnosti, uprkos organima zakona. Sumnja da je neka osoba ''cascittuni' (doušnik) predstavljalo je najcrnji znak protiv ''muškosti'', dodaje Cutrera. Iz tog razloga, mnogi zločini mafije ostaju nerešeni i decenijama.

Ipak, s vremena na vreme, nađe se osoba se koja prekrši omertu. To ne mora isključivo biti osoba koja nije povezana sa mafijom ili koja je sa njom usko povezana. To vrlo lako može biti i mafijaški bos.

Italijansko-američki mafijaš Džo Valaki je najpoznatiji bos koji je razbio omertu kada je 1963. godine javno govorio o postojanju mafije i svedočio pred Kongresom Sjedinjenih Američkih Država, postavši prvi u modernoj istoriji američke mafije koji je prekinuo svoje zakletvu u krvi.

Na Siciliji, ovaj fenomen je poznat kao ''pentito'' - onaj koji se pokajao, odnosno prekšio omertu.

''Više mit nego stvarnost''?

Postavlja se pitanje, koliko je omerta važna u današnjim mafijaškim društvima? Nedavno je u najvećoj jednodnevnoj akcji u istoriji SAD na zapadnoj obali, policija uhapsila gotovo dvesta osoba osumnjičenih za organizovani kriminal. Glavna meta akcije bili su pripadnici pet njujorških mafijaških porodica i još jedne u Nju Džerziju.

Protiv 127 osumnjičenih podignuta je optužnica za ubistvo, trgovinu narkoticima, iznuđivanje, nelegalno kockanje, podmetanje požara, uterivanje dugova i druge zločine. Tom prilikom je pomoćnik direktora odeljenja FBI u Njujorku, Dženis Federsik, izjavila je da su tokom istrage imali pomoć svedoka, što pokazuje da je zakon ćutanja (omerta), "danas više mit nego stvarnost".

Pogledajte još: 

-

-

-