Odnosi Srbije i Kine kroz istoriju: Partnerstvo orla i zmaja

Odnosi naše dve države idu uzlaznom putanjom, a pogotovo su unapređeni u vreme aktualne Vlade Aleksandra Vučića. I sam premijer Kine Li Kećijang je rekao da su odnosi Kine i Srbije poput "ultra brzog voza koji grabi napred napunjen težnjama dva naroda za još boljim životom".

U isčekivanju početka Samita, Srbija Danas vas podseća na političko-ekonomske odnose Kine i Srbije kroz istoriju.

Narodna Republika Kina je jedan od najvažnijih političkih činilaca u savremenoj svetskoj politici i svakako jedan od lidera u regionu Istočne Azije. Brojni su pokazatelji nezaustavljivog ekonomskog jačanja ove zemlje, a nisu retki ni analitičari koji ukazuju na značaj nove uloge Kine u globalnom sistemu bezbednosti. Kada je reč o prijateljstvu između Srbije i Narodne Republike Kine, ponosno se može reći da ono traje decenijama.

Odnosi između dve zemlje znatno su unapređeni za poslednjih 20 godina i nastavljaju da se unapređuju na osnovama strateškog partnerstva, koje su dve zemlje potpisale 2009. godine. Pored podrške u najvažnijim pitanjima od interesa za dve zemlje i dva naroda, srpsko-kineske odnose obeležava i međusobno poverenje i uvažavanje. 

Istorija i politika

Istorija Kine je istorija jedne od najstarijih civilizacija na svetu. Tokom više od jednog milenijuma, njen politički sistem bio je zasnovan na naslednim monarhijama, tzv. dinastijama. A poslednja dinastija koja je vladala Kinom, dinastija Ćing, sklonjena je sa vlasti 1911. godine i proglašena je republika.

Prva kineska republika razbijena je 1949. godine. Nakon poraza Japana u Drugom svetskom ratu, Komunistička partija porazila je kineske nacionaliste i proglasila Narodnu republiku Kinu u Pekingu, 1. oktobra 1949. godine, dok su se nacionalisti povukli na Tajvan.

Kontinuitet odnosa Srbije sa Narodnom Republikom Kinom postoji od 1. oktobra 1949. godine, kada je Federativna Narodna Republika Jugoslavija priznala nezavisnu Narodnu Republiku Kinu, a diplomatski odnosi između dve zemlje zvanično su uspostavljeni 2. januara 1955. godine.

U postjugoslovenskoj istoriji, Kina predstavlja jedan od “četiri stuba” srpske spoljne politike i nepokolebljivi je saveznik Srbije u očuvanju njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta pred Ujedinjenim nacijama i Savetu bezbednosti. Politički odnosi su tradicionalno dobri i stabilni, što je od izuzetnog značaja za nas. Kina je stalna članica SB UN, atomska sila, regionalna sila u usponu, globalna trgovinska velesila, globalna finansijska sila i tradicionalni prijatelj naše države. Naše prijateljstvo je staro i potvrđeno probom vremena i brojnih iskušenja.

Strateško partnerstvo Srbije i Kine danas, ogleda se nizom ekonomskih projekata čiju su realizaciju dve zemlje započele još pre par godina. Ovde spadaju projekti revitalizacije termoelektrane u Kostolacu, izgradnja Koridora 11 do Crne Gore, izgradnja novog mosta Zemun-Borča i potencijalna izgradnja nove i moderne pruge na relaciji Beograd-Budimpešta,.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić  je u septembru učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu u Tjenđinu, takozvanom "letnjem Davosu". Tada su dodatno unapređeni odnosi Srbije i Kine, a Vučić se osim sa najvišim državnim zvaničnicima sastao i sa predstavnicima velikih kineskih kompanija.

"Činjenica da je kineski premijer insistirao da mu budem sa desne strane, prvi do njega, na zvaničnoj večeri međunarodnog ekonomskog foruma, govori o ugledu Srbije i naše je da to iskoristimo u interesu građana, našeg naroda i naše zemlje", rekao je Vučić nakon posete Kini.

Kina je veoma zainteresovana za Evropu i njeno tržište, a Srbija je upravo zemlja preko koje Kina to može da ostvari. Kao i druge svetske sila, Kina želi da proširi svoju moć i uticaj a Balkan je tradicionalno bio mesto na kome su se odnosi moćnih sila suprotstavljali. Srbija, kao jedina zemlja na Balkanu koja održava dobre odnose sa Kinom i Rusijim s jedne, i EU i Amerikom s druge strane, ima jedinstvenu priliku da, kao što tvrdi profesor FPN Predrag Simić, sebi "podigne cenu", tako što će se pokazati kao pouzdan balkanski partner moćnim silama, sa kojima održava dugogodišnje odnose. 

Ekonomija

NR Kina danas predstavlja političku, vojnu i nuklearnu silu sa najbržim tempom privrednog razvoja. Osnovni principi kineskog ekonomskog razvoja baziraju se na industrijalizaciji i modernizaciji izvozno orijentisane privrede. Sa BDP od 7.298 milijardi USD u 2012. godini, Kina je druga ekonomska sila sveta.

NR Kina je duži niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Republike Srbije na Azijskom kontinentu. Na listi od 172 tržišta na koja je Srbija plasirala robu, Kina je bila na 53. mestu. Na listi zemalja od kojih je Srbija uvezla robu (204), Kina je bila na 4. mestu. U ukupnom izvozu iz Srbije, zaključno sa 2013. godinom, Kina je učestvovala 0,06 odsto a u ukupnom uvozu sa 7,8 odsto.

Vrednost izvoza Srbije u Kinu, iste godine, iznosila je 9.2 miliona USD, dok je u istom periodu vrednost uvoza Srbije iz Kine iznosila 1.6 milijardi USD. Međutim, prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Ovo treba imati u vidu jer prema podacima NR Kine oko 51 odsto ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odnosno pod tuđom robnom markom  (uglavnom pod markom multinacionalnih korporacija koje proizvode u Kini).

Iako je nesklad u izvozu i uvozu značajan, treba imati u vidu da je iz Srbije teško bilo šta izvesti u Kinu jer proizvodni kapaciteti te zemlje pokrivaju "pola sveta", uključujući i potrebe svog domaćeg tržišta. Drugim rečima, nema toga što se u Srbiji može proizvesti, a da se to ne pravi u Kini brže, višestruko jeftinije i u mnogo većim količinama.

Naravno, trgovinski deficit sa Kinom, kao trenutno najvećim svetskim ponuđačem svih mogućih proizvoda široke potrošnje, imaju i druge mnogo veće i mnogo razvijenije zemlje, počev od Amerike do zemalja Evropske unije. U tom kontekstu gledano, Srbija ni na koji način ne može da udovolji kineskim ekonomskim apetitima. Utoliko je i intrigantnije visoko političko-diplomatsko rangiranje Srbije kao "strateškog partnera" Kine.

Međutim, dobri poznavaoci političkih prilika u Kini i za ovo imaju racionalno objašnjenje. Već duže vreme Kina ima velike probleme sa EU zbog njenog protekcionističkog odnosa kada je reč o uvozu jeftine kineske robe. Takođe, znatan deo svojih ogromnih deviznih rezervi Peking je voljan da investira u Evropu ali EU za sada na to ne gleda previše blagonaklono.

Tako se, sticajem okolnosti, pokazalo da je trenutna geostrateška pozicija Srbije idealna - nalazi se na evropskom tlu ali još uvek nije u Evropskoj uniji. Iz pekinškog ugla gledano, Srbija bi mogla da bude "plodno investiciono tle", na kome bi se pokazala kao solidan partner prihvatljiv kasnije i za Evropsku uniju.

Otvaranje ka Evropi

Kao što je svojevremeno kinesko otvaranje prema svetu koje je počelo preko ondašnje Jugoslavije bila velika prilika za tu zemlju tako je i aktuelna kineska strategija evropskog otvaranja za Srbiju velika šansa ali istovremeno i veliki izazov. Kina namerava da uloži oko 10 milijardi dolara u Evropu kao što je dogovoreno na poslednja dva kinesko-evropska samita. 

Kina, naime, visoko ceni prijateljstvo i korektnost u političkim odnosima. Pogotovo nije ravnodušna prema gestovima solidarnosti kada se nalazi u nevolji. Međutim, Kinezi su pre svega pragmatični i u poslovnim odnosima slede isključivo interes. Ako ga među ponuđenim projektima nađu, ne treba sumnjati da će "odrešiti kesu". Pod uslovom da, kada se sve sabere i oduzme, budu na dobitku.