POBUNJENI ŠIITI ILI NAFTA: Zašto je u stvari Saudijska Arabija napala Jemen?

Kriza u Jemenu, koja je izbila prošle godine, znatno je eskalirala u poslednjih nekoliko nedelja. Šiitski pobunjenici, tzv. Huti, digli su pobunu protiv većinske sunitske vlasti koja uživa podršku Saudijaca.

Huti napreduju otkako su osvojili glavni grad Sanu još prošle godine. Ali tek pre nekoliko nedelja došlo je i do konkretnih poteza - pobunjenici su svrgnuli predsednika Mansura Hadija koji je iz Sane pobegao na jug, u grad Aden, koji je postao "nova" prestonica Jemena. Međutim, kada je pre par dana bio primoran da napusti i taj grad pred nadirućim pobunjenicima, Rijad je u roku od par sati pokrenuo vazdušnu kamapanju protiv šiitskih pobunjenika.

Vlast u Rijadu je uverena da situacijom u Jemenu direktno upravlja njihov najveći regionalni konkurent, Iran. Međutim, da li je to jedini razlog intervencije?

Od čega strahuje Saudijska Arabija?

To je već stara priča o političkom i religijskom rivalstvu dve najjače mislimanske sile Bliskog istoka. Kao najveća sunitska sila i religijska teokratija, Saudijska Arabija je uznemirena svaki put kada šiiti pokušavaju nešto na političkom ili vojnom planu, a naročito kada se u korenu tih aspiracija nalazi Iran.

Međutim, ono čega se Rijad naročito plaši jeste nemala populacija "vlastitih šiita" koji žive na prostoru Istočne provincije. Od 10 do 15 odsto stanovništva Saudijske Arabije su šiiti, a najveća šiitska zemlja na svetu je upravo Iran. To je recept za trajnu nestabilnost, jer je i Iran zemlja kojom primarno upravljaju religijske vlasti.

Mogućnost "prelivanje krize" preko granice u već pomenutu Istočnu provinciju je možda najvažniji razlog zbog kojeg je Rijad pokrenuo ovu intervenciju. A zašto? Odgovor je profit.

Najveće količine saudijske nafte, kojom ovih dana tresu globalno tržište, nalaze se upravo na prostoru Istočne provincije. A kad smo kod nafte, nije na odmet pomenuti i geografski položaj Jemena na Crvenom moru kroz koje svakodnevno prolaze tankeri sa milionima tona nafte i Aden, koji je jedna od najprometnijih luka u poslednjih 100 godina. Za Rijad su ovo dovoljni razlozi da krene u rat u Jemenu.

Sprečiti "šiitsko carstvo" Irana

Današnji sukobi na Bliskom istoku upravo se dešavaju u državama gde postoji mešovito stanovništvo šiita i sunita, dve glavne muslimanske sekte. Države, koje su sekularnog uređenja i u kojima ne dominara jedna ili druga sekta. Reč je, naravno, o Iraku i Siriji.

Iako pobune u ovim država vode sunitske grupe, Saudijska Arabija smatra da je Iran taj koji nastoji da proširi svoje "šiitsko carstvo" Bliskim istokom putem lojalnih šiita. Za Rijad, ali i neke zapadne države, Iran danas ima sve veću kontrolu nad Irakom, Sirijom, Libanom. A sada je, jelte, na red došao Jemen!

Nema sumnje da "carske ambicije" u Iranu postoje, mada tvrdnje o direktnoj povezanosti između jemenskih Huti pobunjenika i Irana se za sada ne mogu potvrditi, a i sam Iran ih redovno odbacuje.

Iranske vlasti osudile su vojnu intervenciju Saudijske Arabije protiv šiitskih pobunjenika Huti u Jemenu, ocenivši da je to "opasan korak" koji ugrožava suverenitet zemlje i krši međunarodne obaveze. Neimenovani portparol iranskog ministarstva je čak, štaviše, ovaj napad ocenio kao "invaziju" na Jemen.

Na kraju, nije prvi put da se RIjad odlučio na ovakav korak. Tokom krize vlasti u Bahreinu 2011. godine, Saudijci su poslali tenkove i oko 1.000 vojnika kako bi sprečili rušenje vladajuće (njima lojalne) sunitske monarhije. Bahrein je mala, ali većinski šiitska ostrvska državu, na krajnjem istoku Arabskog poluostrva.