RASIZAM: Da li se vraća ili nije ni otišao?

Podsetimo, u subotu, 9. avgusta, ubijen je osamnaestogodišnji Majkl Braun iz Fergusona u Misuriju.

Nenaoružani mladić je išao u posetu baki, a policajci su ga izrešetali. To je dovelo do protesta protiv policije u tom gradu. Zvaničnik policije Ron Džonson je rekao da su demonstranti noćas bacali flaše napunjene vodom i urinom na policiju, zbog čega su oni intervenisali, te je uhapšeno 47 osoba.

Braunova porodica traži da se policajcu Darenu Vilsonu (28) sudi za ubistvo. Vilson je, prema nalazima forenzičara, najmanje šest puta pucao u Brauna, uključujući i dva hica u glavu.

Haos na ulicama Fergusona u Misuriju, koji su ruinirali demonstranti, ne prestaje a, kako prenose američki mediji, pripadnici ogranka rasističke organizacije Kju Kluks Klan (KKK) u saveznoj državi Misuri počeli su da prikupljaju novac za koji ističu da će biti "nagrada" za policajca koji je u četvrtak ubio nenaoružanog crnog tinejdžera.

Šta je rasizam i kako se razvijao?

Rasizam se odnosi na verovanja o urođenim i karakterističnim razlikama između određenih grupa ljudskih bića. Posledica ovakvih verovanja jeste socijalna, politička i ekonomska prednost jedne grupe ljudi u odnosu na drugu.

U 19. veku rasizam je, uz nacionalizam, doveo do stvaranja etničkih nacionalista i pan-germanističkih, cionističkih, pan-turkističkih, pan-arapskih i pan-slovenskih pokreta, koji su imali ideje o ujedinjenju grupa naroda. Tokom istog veka, Američko društvo za kolonizaciju pokrenulo je bezbroj ponuda za crne Amerikance da se vrate u Afriku gde bi uživali veću slobodu i jednakost, jer se "nikad ne bi uklopili sa slobodnim belim ljudima".

Krajem 19. i početkom 20. veka, raširio se rasizam po Novom svetu, te je u Indijani pokrenut nasilni nelegalni pokret među farmerima koji je na početku imao ideju o vaspitavanju i tradiciji, a kasnije je zadobio jake anti-crnačke karakteristike. Presvučeni u bele odore napadali su noću crnce.

Organizacija ljudi sa belim kapuljačama dobila je naziv KKK – Kju Kluks Klan, poznat po akronimu ili samo kao Klan. Njihov glavni cilj bio je kontrola političkog i društvenog statusa crnaca. Borili su se protiv njihovog prava na obrazovanje, ekonomski boljitak i pravo glasa. Iako su se fokusirali na Afroamerikance, ni južnjački republikanci nisu bili sasvim bezbedni. Iako je protiv klana viđeno nekoliko akcija koje su dovele do toga da se ogranci klana u nekim državama unište u potpunosti, na Uskrs 1873. godine ubijeno je 180 crnaca koji su pružili otpor napadima Klana.

Klan se nekoliko puta raspadao i nastajao, te je 1920. godine imao četiri miliona članova, a četiri godine kasnije čak šest, da bi 1930. godine broj članova opao na 30 hiljada.

Procenjeno je da, od 2005. godine, ima oko 3.000 članova organizacije koji su podeljeni na oko 100-150 ćelija.

Majkl Braun je podsetio svet na slučaj Emeta Tila

Jedan od slučajeva rasističkih ubistava koji su uzdrmali SAD, ali i ceo svet, jeste ubistvo četrnaestogodišnjeg Emeta Tila u Misisipiju 1955. godine. Dva muškarca su, zato što je Emet navodno flertovao sa ženom jednom od njih (inače, belkinjom), dečaka izvukli iz kreveta, odveli ga negde, pretukli ga, iskopali mu oko, razneli mu potiljak puškom, a potom ga vezali bodljikavom žicom za mašinu za odvajanje pamuka i bacili ga u Talahači reku. Pronađeno telo bilo je neprepoznatljivo, znalo se da je to Emet Til samo po prstenu koji je uvek nosio.

Njegova majka Memi insistirala je da sinovljev kovčeg bude otvoren na sahrani. Džet magazin (Jet magazine) i Čikago difender (Chicago Defender) objavili su fotografije masakriranog dečaka na naslovnim stranama.

Ubice su, uz podršku bele javnosti, oslobođene optužbe za ubistvo, a za kidnapovanje nisu ni bili optuženi. Mesecima kasnije, pošto nije moglo dva puta da im se sudi za isti zločin, priznali su ubistvo – u intervjuu za novine.

Pošto je 2005. godine uložen zahtev da se ponovo otvori slučaj ubistva Emeta Tila, njegovo telo moralo je da bude ekshumirano. Po zakonu sanduk se nije mogao vratiti u zemlju, pa je Emet sahranjen u novom sanduku, a rodbina je planirala da napravi memorijalni muzej, međutim, novac sakupljan za to je nestao, a sanduk, koji je trebalo da bude izložen, gurnut je u neku šupu. U poluraspalom stanju, sanduk je potom porodica donirala Smitsonijanovom muzeju afroameričke istorije i kulture, u Vašingtonu, kako bi priča o ubistvu Emeta Tila živela.

Ostaje otvoreno pitanje da li je iko naučio nešto iz ubistva Emeta Tila, kao i da li će se nešto naučiti iz Braunove pogibije...

Borba protiv rasizma: Da li Hari Belafonte ima dostojnog zamenika?

Hari Belafonte, pevač, glumac i aktivista za prava Afroamerikanaca, pridružio se pedesetih godina Pokretu za građanska prava i postao jedan od najbližih saradnika Martina Lutera Kinga Juniora. Finansirao je važne projekte ovog udruženja i pomogao je da se organizuje Marš na Vašington za poslove i slobodu 1963. godine, tokom kojeg je King izrekao čuveni govor "I have a dream".

Glumac Džesi Vilijams, poznat po ulozi Džeksona Ejverija iz serije "Uvod u anatomiju", pojavio se u emisiji na CNN-u u dukserici sa kapuljačom, ličeći na momka sa ulice, ali kada je progovorio – zazvučao je kao Belafonte.

"Policija ubija boga u crnim ljudima već dugo, dugo, dugo, pre pronalaska video kamera", rekao je Vilijams i dodao: "Uprkos pronalasku kamera, i dalje postoji neverovatan trend policijske brutalnosti i ubijanja na ulicama."

Tridesettrogodišnji Vilijams čini se dostojnim naslednikom Harija Belafontea. On je savršeni ambasador bola koji i pop-kultura oseća posle ubistva nenaoružanog Brauna. Njegovi postovi na Tviteru i Tumblru posvećeni su Braunu, kao i prepirkama sa ljudima koji su ubeđeni u nadmoć bele rase.

Džesi je još prošle godine izjavio da je se u Sjedinjenim Državama činom agresije smatra i sama činjenica da je neko crn.

Glumac koji je završio i jedno vreme predavao afroameričke studije, posebno je kritikovao izveštavanje medija, primetivši da neki komentatori ne počinju priču iz početka.

"Ljudi počinju da prepričavaju od dela koji im dođe zgodan ili od sredine priče. A sve ovo je počelo onda kada je dete ubijeno i ostavljeno na ulici četiri sata. Nikada nisam video da belo telo leži četiri sata nasred ulice po tropskoj vrućini. Policajac nije prijavio pucnjavu, telo nije stavljeno u sanitet, preveženo je u neobeleženom terencu."

"Krajnje je vreme", rekao je Džesi, "da se shvati da mi nismo jedini koji prodaju i koriste drogu. Nismo jedini koji kradu ili pričaju gluposti policiji. Postoji dupli standard i sasvim drugačije iskustvo onih elemenata u ovoj državi koji imaju privilegiju da ih tretiraju kao ljudska bića. Nas tako ne tretiraju, tačka."