PAOLO MALDINI SRPSKOG FUDBALA: 100 utakmica za jedan klub, a nisu "večiti"
Imam želju da nastavim svoj put negde dalje, jer mislim da imam kvalitet i da zaslužujem tako nešto. Velika mi je čast i privilegija da nosim dres Rada i šta god bude u budućnosti ostao u klubu ili otišao, Rad će uvek biti moja druga kuća, mesto gde sam upoznao i stekao mnogo dobrih ljudi, drugara i prijatelja, rekao je defanzivac Rada.
San svakog mladog fudbalera je da u karijeri ostavi trag u nekom od klubova za koje nastupa. Većina njih sanja svoje ime na stranicama istorije Crvene zvezde ili Partizana, ali ima i onih čija imena ostaju zlatnim slovima upisani i u drugim na papiru „manjim“ klubovima. Jedan od takvih igrača je defanzivac Rada, Nikola Raspopović koji je protiv OFK Beograda odigrao svoj stoti meč u dresu „građevinara“.
U svojoj dosadašnjoj karijeri, Nikola Raspopović je nosio samo dres "građvinara", pa se po tome može uporediti sa čuvenim Paolom Maldinijem. Samo što je Raspopoviću teže, s obzirom na činjenicu da se u srpskim klubovima retko ko zadržava duže od polusezone ili sezone!
- Dobro se sećam utakmice protiv Smedereva, mog debitantskog nastupa kod trenera Marka Nikolića. Ušao sam svega par minuta, ali srce mi je bilo ispunjeno. Već sledeće kolo igrali smo protiv Partizana i tu mu je trener ukazao poverenje stavivši da igram od starta. Izlazak na teren, pogled na pune tribine na Banjici, tad za mene najlepši osećaj, osećaj ispunjenosti i korak za koji sam se kroz omladinsku skolu dugo godina spremao. Posle toga utakmice su se ređale, dugo sam čekao svoju priliku, bilo je dosta starijih igrača a u to vreme se "znala hijararhija". Puno krvi i znoja na treninzima i utakmicama, pravde i nepravde, uspona i padova … U tom periodu forma mi je bila nestabilna. Stekao sam renome borca na terenu, voleo sam i poštovao svoj posao, klub i saigrače na terenu, uvek sam bio spreman da za te stvari "poginem" i dam sve od sebe – rekao je Raspopović za Srbiju Danas.
- Ređale su se dobre igre, pobeđivali smo i klub je stekao dobru reputaciju, nagrada za to su kvalifikacije za Ligu Evrope. To je bilo lepo doba za klub. Posle odlaska Nikolića mnogo toga se promenilo. Zatim se dogodio lom noge, moj najveći pad. Povreda u pripremnom periodu, ali vratio sam se relativno brzo i odigrao par utakmica u toj polusezoni. Potom je došlo do smene uprave, očigledno da su neke stvari trebale da se promene. Krenulo se od neke nove nule, što je dosta uticalo na igrače. Ostao sam jedini igrač iz debitantskog perioda i doba Lige Evrope. Nekada sam se zapitao, ali nikada nisam sumnjao u sebe i svoje kvalitete. Sezona za zaborav, loši rezultati, konfuzija u klubu, čarke, svađe ... Obezbeđen je opstanak na veliko srce igrača koji nisu proveli mnogo vremena u klubu a dali su svaki deo sebe – priseća se Raspopović.
POGLEDAJTE I ...
Zbog obilne dokumentacije odluka UEFA se odlaže za petak!
Saša Ilić zna kako se pobeđuje Bešiktaš (VIDEO)
FILIP KOSTIĆ: Srbija je za mene broj 1, čekaću poziv koliko god treba!
- Nova sezona, trener Milan Milanović, osvežen igrački kadar sa par dobrih igrača, odlično se radi, klub staje na noge i ispravlja greške prethodne uprave. Ekipa igra dobro u par kola nismo imali sreće, ali iz mog ugla mislim da će sve biti dobro. I evo stigoh ja do stote utakmica, mnogo godina u klubu, promena mnogo trenera, uspona i padova ličnih i klupskih. Zahvalio bih se prvenstveno mojoj porodici, najbližim prijateljima, saigračima, svakom stručnom štabu, upravi kluba na lepim gestovima za ovaj jubilej i najboljim navijačima u zemlji – rekao je Raspopović a potom otkrio svoje želje i planove za budućnost.
- Imam iskrenu želju da nastavim svoj put negde dalje, jer mislim da imam kvalitet i da zaslužujem tako nešto. Velika mi je čast i privilegija da nosim dres Rada i šta god bude u budućnosti ostao u klubu ili otišao, Rad će uvek biti moja druga kuća, mesto gde sam upoznao i stekao mnogo dobrih ljudi, drugara i prijatelja – završio je priču Raspopović.