Evropa strepi od povratka džihadista jer zna šta je bilo u Bosni
BRISEL - Strah od skorog povratka mnogih od 4.000 "evropskih džihadista" iz Sirije i Iraka u Evropu i obaveštajne informacije da zato preti talas terorizma, naveo je članice Evropske unije da pooštre policijski nadžor u gradovima i na granicama, spreče širenje islamističke propagande na internetu, hapse agitatore i one koji vrbuju muslimane za odlazak u džihad.
Nadležne službe sad temeljno proučavaju sva saznanja o uzrocima, razmerama i pretnji islamskih terorista, za koje se zna da su se delom već vratili u Evropu. Otud se ponovo otvaraju i dosijei džihadista koji su se po završetku rata u Bosni, gde su izgleda učestvovali u divljačkom nasilju i, prema objavljenim svedočanstvima, baš kao i sad u Siriji i Iraku, odsecali glave zarobljenicima i civilima, vratili i počili niz oružanih pljački, atentata i napada na policiju.
Od Evropskog parlamenta je zatraženo i da odobri proveru pasoša svih putnika na "šengenskim granicama", ukljujući obavezu davanja svih podataka prilikom kupovine avionske karte, što je već obaveza za putnike koji idu u Ameriku. Takvu odluku su u petak usvojili ministri spoljnih poslova Unije.
Najveća briga su povratnici u Francusku, Veliku Britaniju, Belgiju, Nemačku, odakle se iz muslimanskog stanovništva regrutuje najveći broj pristalica ekstremnog islama.
Računa se da su Islamska država i Al Kaida već poslali nazad u Evropu više stotina džihadista koji bi uz "uspavane ćelije" mogli krenuti u nasilni teroristički pohod.
Velike nedoumice i dalje postoje, kao što pokazuje analiza norveške armije utemeljena na više hiljada obaveštajnih podataka, da je "jedan od devet islamskih džihadista spreman da, po povratku u Evropu, uzme oružje i napadne sopstvenu zemlju". Zasad je teško utvrditi mreže, jatake i koliko je povratnika islamskih fanatika, "okaljenih" divljačkim nasiljem u bitkama za organizaciju Islamska država u Siriji i Iraku, i zaslepljeni ideologijom mržnje i smrti, sada već došlo nazad u zemlje EU.
"Problem nije toliko da prevaziđemo podele i razlike između nacionalnih obaveštajnih službi, već mnogo prostije - što baš mnogo ne znamo", otvoreno je priznao Žil de Kerkov ispred Saveta za borbu protiv terorizma.
Svi naglašavaju da niko nije zaboravio da su islamski teroristi posle rata u Avganistanu, gde je bilo takođe i više stotina džihadista evropskih i američkih državljana, izazvali desetogodišnji građanski rat u Alžiru, a da je to imalo za posledicu i napade u SAD 11. septembra 2001.
Vođa te grupe džihadista Kristof Kaz, koji je kao student medicine prešao u islam i priključio se brigadi mudžahedina u Bosni i postao njihov lekar, prema svedočanstvu i preživelih srpskih, ali i zgroženih bošnjačkih oficira, bio je krajnje nasilan, prisustvovao je mučenju i odsecanju glava zarobljenih srpskih vojnika i civila.
U pravcu rasvetljavanja "opasnosti od džihadizma koji je stalna pretnja Evropi", francuska televizija je prikazala dokumentarnu emisiju o Francuzima preobraćenim u islam koji su se, posle učešća u mudžahedinskoj jedinici na strani muslimana u BiH, vratili i na severu Francuske zaveli pravi oružani teror, uz ranjavanje policajaca, napad na sedište policije u Lilu, pljačke banaka.
U dokumentarnoj emisiji francuske televizije su prikazane originalne scene kad mudžahedini ubijaju zarobljenike, njihove odsečene glave, a dat je i izvorni video snimak, koji su načinili sami mudžahedini, na kojem oni i neki vojnici Armije BiH, kako kaže prateći tekst, "igraju fudbal šutirajući odsečenu glavu jednog zarobljenika".
Nemački stručnjak za terorizam Jirgen Elseser, autor knjige "Kako je džihad došao u Evropu", u emisiji je ocenio da je glavnina od više hiljada mudžahedina, mahom Arapa veterana iz Avganistana, uz pomoć Saudijske Arabije, Turske i Irana došla u rat u BiH, ali je američka služba CIA obezbedila taj dolazak i dala im oružje s ciljem da spreče pobedu Srba "jer su mislili da će se Srbi okrenuti Rusiji".
Neki od grupe džihadista na severu Francuske su pohapšeni i osuđeni na dugi zatvor, neki su u sukobu s policijom ubijeni, kao i sam šef bande Kaz koga je u žestokom oružanom okršaju prilikom bekstva ubila belgijska policija na granici s Francuskom.
Elseser navodi svedočenje novinarke nemačkog Špigla Renate Flotau da joj je vođa Al Kaide Osama Bin Laden uoči sastanka s predsednikom Alijom Izetbegovićem u Sarajevu, rekao da će uništiti "sve Srbe, a posle i Amerikance". Elseser kaže da su na kraju rata u Bosni "Amerikanci s užasom otkrili razmere čudovišta koje su stvorili" i da je Ričard Klark, savetnik američkog predsednika za bitku protiv terorizma, izjavio da je "to bio pakt s đavolom".
Visoki obaveštajni zvaničnici su evropskim medijima poverili da je i sad, pored Islamske države, i dalje opasnost Al-Kaida, jer se pouzdano zna da je njen borbeni ogranak u Siriji, grupa Korasan, visoko specijalizovana za "minijaturne eksplozive i da ne krije rešenost da udari po Zapadu".