Ubila sam svoju baku u samoodbrani!
Bilo je ili ona ili ja...
Roditelji su mi se razveli kada sam imala 3 godine i ostala sam da živim sa majkom. Majka nikada nije želela da mi priča o ocu i jedino što znam je da su ga ubili godinu dana nakon razvoda.
Često sam posećivala njegovu majku, moju baku Slavicu i dobro smo se slagale. Međutim, kako sam bivala starija, primetila sam da nešto baš i nije u redu sa njom. Mama mi je objasnila da ona ima blage psihičke probleme, ali da to nije ništa strašno.
Bila sam drugi razred gimnazije kada mi se desilo nešto što ću pamtiti do kraja života. Otišla sam da posetim babu (tada je imala oko 57god), međutim od kada sam ušla u njen stan počela je nasilno da se ponaša. Prvo me je verbalno vređala a onda je postala još agresivnija. U jednom trenutku, uhvatila me je za kosu i počela da mi udara glavu o sto tolikom silinom da sam mislila da će me ubiti. Zgrabila sam nož koji je stajao na stolu i... usmrtila je.
Iako je bila u pitanju samoodbrana, završila sam u popravnom domu. Tamo sam provela dve godine. Nije bilo baš toliko strašno. Majka mi je redovno dolazila u posetu, a ljudi koji su radili tamo su se relativno dobro ophodili prema meni. Nisam se ni sa kim družila. Bila sam povučena i mirna.
Vanredno sam zavšila 3. i 4. razred srednje škole i napravila trogodišnju pauzu u školovanju. Kasnije sam uspela da upišem fakultet na budžet i bila sam redovan student. Jedina iz moje familije sam dobila fakultetsku diplomu.
Ceo taj slučaj je daleko u mojoj prošlosti, ali naravno da mi svaki dan prolete te slike pred očima. Tako nešto se ne zaboravlja.