USVOJEN ISTORIJSKI SPORAZUM: Postignut dogovor o klimi na konferenciji u Parizu
Ministri zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi, koja se održava u Parizu, danas su usvojili istorijski sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja, a odobrilo ga je gotovo 200 nacija.
Uz povike oduševljenja, izaslanici 195 država odobrili su sporazum, koji nudi nadu da čovečanstvo može da izbegne katastrofalne klimatske promene i sprovede energetsku revoluciju.
Ministar spoljnih poslova Loran Fabijus okončao je gotovo dve noći napornih pregovora članica Ujedinjenih nacija u Parizu udarcem malog zelenog čekica, označavajući konsenzus među ministrima koji su ustali nekoliko minuta da tapšu i izraze svoju radost.
- Vidim prostor, vidim da je reakcija pozitivna, ne čujem protivljenje. Klimatski sporazum iz Pariza je usvojen - rekao je Fabijus.
Prethodno je francuski predsednik Fransoa Oland pozvao ministre zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi da preduzmu "odlučujući" korak i usvoje "istorijski pakt" o ograničavanju globalnog zagrevanja.
- Morate da preduzmete konačan, odlučujući korak koji nam omogućava da dostignemo cilj - poručio je Oland ministrima i delegatima, kojima je ministar Fabijus podneo nacrt globalnog sporazuma.
Ranije u toku dana, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun održao je nadahnut govor pred učesnicima samita, pozvavši ih da usvoje konačni sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja, uz poruku da "milijarde ljudi zavise od njihove mudrosti".
Novi sporazum zamenjuje Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012.
Sporazum koji treba da stupi na snagu 2020, okupio je sve države pod jednim zajedničkim ciljem - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ciljem da globalno zagrevanje 2100. bude ispod 2 stepena Celzijusa, sa ambicioznim ciljem dostizanja 1,5 stepen Celzijusa.
Dokumentom se takođe predviđa da se do 2020, sa 100 milijardi dolara godišnje, pomognu zemlje u razvoju da smanje emisiju štetnih gasova, kao i petogodišnje revizije nacinalnih planova za smanjenje globalnog zagrevanja počev od 2023.
Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od 4 stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.