Zlatno doba Zapada je prošlo: Amerikanci ohološću ponizili Ruse, cena može da bude previsoka

U Briselu je održan okrugli sto "Definisanje nove bezbednosne arhitekture Evrope" u organizaciji američkog komiteta Sporazum Istok-Zapad. Između ostalih, od predavača su bili profesori Džon Miršmajer i Stiven Koen i urednik časopisa Nacija (Nation) katrin Vanden Hojvel. Glavna tema su bili odnosi Rusije i Zapada, posmatrani kroz prizmu Ukrajinske krize. 

Džon Mirshajmer: Zlatno doba Amerike i Evrope je prošlo

Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu smatra da je 2008. godina prelomna za sve što se zbiva danas. Od raspada SSSR do te godine, Evropa i Zapad su uživali bezbedonosno zlatno doba jer je pretnja od komunizma i agresivnog Sovjetskog saveza bila prošla, a NATO je imao jednu od najdominantnijih pozicija na svetskom nivou.

"A onda je NATO najavio 2008. da u članstvu želi Gruziju i Ukrajinu, dok je EU saopštila da planira dalje širenje partnerstva na istok. Obe stvari izazvale su podozrenje Rusije. Zato ne čudi rat Moskve sa Gruzijom iste te, 2008. koja nije dobila očekivanu podršku od Severnoatlantskog saveza", rekao je Miršmajer. 

Obaranje Janukoviča i dovođenje proameričke struje ubedilo je Rusiju da "demokratizacija" nužno znači zamenu antiameričkih vlasti u zemljama sveta onima koji su lojalni. Prevođenje Ukrajine u zapadnu sferu Kremlj ne želi i ne može da prihvati i to je ono što Evropa nije ispoštovala.

KLJUČNI DEO: Zbog jačanja Kine, Americi je prioritet Azijsko-pacifički region, Bliski istok je na drugom mestu, dok je Evropa treća.

REŠENJE: Iz tih razloga, smatra Mirshajmer Evropa treba da se trudi da smiri odnose sa Rusijom i obezbedi neutralnost Ukrajine, kako u vojnom, tako i u ekonomskom pogledu, jer je poverenje Rusije izuzetno narušeno.

Stiven Koen: Kijev da ne iritira Moskvu, a Zapad da ga ne podstiče

Koen je jedan od najvećih stručnjaka za Rusiju i rusko-američke odnose među zapadnim intelektualcima. Predaje na Prinstonu i u Njujorku. 

Koen prelomnu tačku pomera iz 2008. u devedesete, u vreme kada je Klintonova Amerika htela ceo svet za sebe, računajući da kada nema konkurencije iz Moskve, ima pravo na sve. On veruje i da se od Rusije u zadnje dve, tri decenije očekivalo samo da uzmiče i daje ustupke, dok je za SAD bilo rezervisano "kupljenje kajmaka". 

Oholost Vašingtona ogleda se u ubeđenosti da SAD imaju pravo da utiču na ceo svet, a da Rusija, kao gubitnik u Hladnom ratu, nema pravo ni na possovjetski prostor kao svoje dvorište. NATO se širio na istok i Vladimira Putina od prozapadno orijentisanog političara, koji je 2001. ponudio pomoć Americi u borbi sa terorizmo, napravio protivnika.

KLJUČNI DEO: Propaganda o Putinu kao antizapadnjaku je netačna - on je više za saradnju nego mnogi u njegovoj zemlji. Putinova politika nije agresivna, već samo reakcija na pritisak spolja. Štaviše, Putin je liberalniji nego uticajni krugovi u njegovoj zemlji, koji ga kritikuju da je previše blag.

REŠENJE: Putin je ocrnjen kao nijedan sovjetski lider pre njega. Sa tim treba prestati. Što se tiče Ukrajine, kao najočitije personifikacije krize odnosa dva entiteta, Koen predlaže federalizaciju te zemlje (bez Krima, on treba da ostane ruski) i njeno ustoličenje kao zone koja ima slobodnu trgovinu sa istokom i Zapadom, ali bez ulaska u NATO. Ceo dogovor mora biti napismeno, ratifikovan u UN, a ne usmeno, kao što je Gorbačov nasamaren pri raspadu SSSR.

Na kraju tvrdi, ako Zapad ne zaustavi agresivnost Kijeva, rat sa NATO je više nego realan.