Афричким слоновима прети истребљење
Национални парк "Закума" у јужном Чаду је најпознатији по великим крдима слонова која су слободно крстарила великим пространством. Бар је тако било некада. Од 2005. до 2010. године потражња за слоновачом смањила је број са 4.000 на само 450 јединки.
Раније током године, ратни фотограф Кејт Брукс направила је неколико снимака преосталог крда величанствених афричких слонова у Чаду. О трагедији која је задесила ове џинове одлучила је да направи документарац који ће се, пригодно, звати "Последње животиње". У њему жели да документује све напреднији рат између конзервациониста и ловокрадица, пише rts.rs.
Први пут се заинтересовала за ово питање када је 2010. године посетила парк "Масаи Мара" у Кенији. Таман је завршила посао у Авганистану и желела је да се мало одмори од ратног извештавања и сцена патње.
- Надала сам се да ће ме ове величанствене животиње залечити. Уместо тога, затекла сам очајну ситуацију - каже Бруксова за портал Wired.
Нико не зна колико тачно слонова тренутно има у Африци, али бројке су поражавајуће. Према неким проценама, тај број се креће око пола милиона, што представља пад популације од преко 50% у последњих 35 година.
Међутим, одређени стручњаци истичу да нема више од 200.000 јединки. Огромна потражња за слоновачом последњих година подстакла је пораст у убијању, а према једном извештају од 2011. године убијено је невероватних 100.000 слонова.
Стручњаци процењују да се тренутно дневно убије око 100 слонова, што је одавно превазишло стопу репродукције (пошто слонице младе носе 22 месеца). Крајем маја у кенијском резервату "Тсаво" убијен је и највећи афрички слон Сатао.
Цена слоноваче износи око 2.200 долара ко килограму на црном тржишту, а самим тим ловокрадице су спремне да учине све да би се докопале пара кљови. Иако многи од њих и даље користе примитивне методе убијања отровним стрелама, све више бивших војника улази у посао и користи напредно оружје и тактике. Чак је забележен случај да је јединица војске Уганде из хеликоптера масакрирала крдо слонова 2012. године.
Како би заштитили животиње, ренџери и друго особље националних паркова неретко су опремљени аутоматским оружјем и ручним ракетним бацачима. Негде се чак користе и дронови за надгледање крда.
Погледајте и:
- Научници употребили људске гене и створили супермиша