Америчка краткодлака мачка: Снажна и издржљива мачка
На првим изложбама мачака, одржаваним у североисточним савезним државама у 19. веку, доминирали су нежни дивови мачјег света, дугодлаке маине цоон мачке. Међутим, тешки услови и радно окружење многих америчких краткодлаких мачака значило је да су то биле - као и људи који су тамо живели - чврсте, отпорне и домишљате животиње.
Још у раним данима постојања пасмине, лозе су исправљене парењем са британским краткодлаким мачкама с педигреом, а данас је америчка краткодлака мачка веома распрострањена пасмина снажних и издржљивих мачака. Будући да у Сједињеним Државама има више природних грабљиваца него у Еуропи, америчке су се краткодлаке мачке развиле у веће животиње од својих сродника на старом континенту.
Историја америчке краткодлаке мачке наводно почиње око 1900. године, кад је црвени пругасти мужјак с педигреом - изразито женског имена 'Belle' - послан из Енглеске у Америку, те је био прва краткодлака мачка регистрована као животиња с педигреом при ЦФА. Дакле, прва америчка краткодлака мачка заправо је била британска краткодлака мачка која је емигрирала! Након Belle, ускоро су преко Атлантика у нови свет стигле друге мачке, укључујући сребрног пругастог мужијака по имену Pretty Correct.
Но, амерички узгајивачи су такође почели да региструју властите мачке. Прва регистрована америчка краткодлака мачка била је Бустер Brown, црни димасти мужјак који се наводно окотио 15. јануара 1904. Пасмина се у почетку једноставно звала краткодлака, али је ускоро постала позната као домаћа краткодлака - а тако се још и данас каткад назива, иако је службени назив америчка краткодлака мачка - и узгајала се у низу величанствених боја и ознака, иако то данас више није допуштено, неко се време свака мачка без педигреа, која је удовољавала стандардима, могла регистровати, чиме се проширивала залиха гена пасмине.
ЦФА је 1971. једну такву мачку чак прогласило америчком краткодлаком мачком године. ЦФА-ини стандарди пасмине описују америчку краткодлаку као мачку која нема ниједан део анатомије тако истакнут да подстиче слабост... Даје општи утисак увежбаног спортисте.
Тело им је чврсто, снажно и мишићаво, ноге су средње дужине (мало дуже него код британских), способне за високе скокове, те мишићаве и прикладне за сваки терен. Глава је велика, али незнатно дужа него шира, с пуним образима и великим, округлим очима, тек мало искошеним. Реп је средње дужине и дебео код базе, а длака је кратка и густа, прилично тврде текстуре - заправо, судије на изложбама дају негативне бодове за мекану, пахуљасту длаку!
Најпознатије америчке краткодлаке мачке несумњиво су сребрне пругасте са густим црним ознакама на сребрној подлози.
Сребрна пругаста мачка је 1965. освојила награду за мачку године Сједињених Држава, што је довело до промене назива из 'домаћа краткодлака мачка' у прикладно поносан назив 'америчка краткодлака мачка', пише "Životinje.rs". Док ЦФА прихвата само мрљасте и тиграсте пругасте узорке - оне који су превладавали међу емигрантским прецима пасмине - ТИЦА такође прихвата тачкасте и абесинске узорке. Осим по својој познатој издржљивости, америчке краткодлаке мачке су запажене и по свом лежерном темпераменту, ловачким способностима и интелигенцији. Лако их је неговати и хранити, што их чини идеалним кућним љубимцима.