Бомбај мачка: Минијатурни црни пантер
Названа по индијском граду у ком се још увек могу наћи црни леопарди, или пантери, бомбај мачка је резултат настојања америчке одгајивачице Ники Хорнер која је педесетих година 20. века желела да створи „минијатурног црног пантера“.
До шездесетих, Хорнер је успела да добије прве од тих сјајних, мишићавих мачака црне длаке са заобљеним главама и блиставим очима боје бакра. Иако су бомбај мачке сличне бурманским, то нису тек црне бурманске мачке: бомбај мачке настале су укрштањем црне америчке краткодлаке мачке и бурманске мачке боје соболова крзна (смеђа). Тако добијени мачићи били су црни јер су имали само један бурмански ген (цб), али су имали свиленкасту, кратку длаку те пасмине. Будући да је ген за сепија ознаке бурманске мачке рецесиван, смеђи мачићи са сепија ознакама још увек се каткад појављују у леглу бомбај мачке, а сви бомбај мачићи имају пругасте ознаке кад се окоте!
Може потрајати две године док се у потпуности не развије пуна раскошна дубина и боја длаке бомбај мачке.
Требало је много времена да се бомбај мачка призна као пасмина, али јој је 1976. ЦФА признала статус шампиона, а од тада је бомбај мачка променила свој изглед тако да више не подсећа на своје бурманске претке.
Оставштина бурманских мачака значила је да су неке линије бомбај мачака патиле од урођених деформација лобање, а узгој са циљем избегавања проблема довео је до тога да глава бомбај мачке данас више наликује глави америчке краткодлаке мачке, пише "Životinje.rs". Лице је умерено клинастог облика, а кожа на носу, јастучићима на шапама и рубу око очију потпуно је црна (или изразито тамносмеђа).
Повеће уши имају заобљене врхове и незнатно су закривљене према напред, стварајући утисак да бомбај мачка увек напето слуша све што ви говорите! Дугачак реп држи поносно, леђа су равна, а тело мишићаво - и изненађујуће чврсто. Бомбај мачке имају прилично незасит апетит и иако могу постати прилично крупне одрасле мачке, никад не губе своју природну грациозност.
Бомбај мачка је веома привржена, па ју је, као и бурманску, најбоље описати као мачку „која тражи топлину“ - обожава топлину и зато ће сатима задовољно седети (или данима, ако јој се пружи прилика) у нечијем крилу, уживајући у миловању крзна којим се одржава његов сјај и текстура.