ХЕРОЈ БЕОГРАДСКИХ УЛИЦА - Уметник који је насликао патријарха Павла и Новака Ђоковића (ВИДЕО и ФОТО)
Млади архитекта Андреј Јосифовски, са изузетним талентом вођен галактичком тајном, годинама својим уметничким радом украшава околину. Можда ће вам његов рад бити познатији ако кажемо да има надимак којим потписује свој рад. Ово је прича о “Пијанисти“ коме су дирке фасаде зграда, а мелодија боје.
Андреј је јавности постао познат пре нешто мање од годину дана када су медије заинтересовали његови радови. Млади уметник исцртао је мурал патријарха Павла, Новака Ђоковића, српских војвода међу којима је и Радомир Путник, али и лик трагично преминуле Тијане Јурић. Јосифовски је млади архитекта који бојом осликава фасаде са жељом да направи, како сам каже, свој “Урбан дистрикт“.
“Ја цртам мурале. Када сам почео да радим, радио сам на графитима. Међутим, проблем је што наша култура и уметност не разликује те две ствари, али веома је битна разлика. Ја се бавим муралима. У суштини, својим радом желим да постигнем фото-реализам, а он може да се развије кроз мурале. У комбинацији са графити техником, то може да се назове графит. Обично људи то тако и зову, али разлика свакако постоји.“
Што се тиче саме технике, ствар је јасна. Како каже народ: “Колико пара, толико музике“. Највише волим да радим спрејевима, али је то у неком тренутку немогуће јер немам сав потребан материјал. Онда се сналазим, што се каже, користим: “И штап и канап“. Радим и најобичнијим бојама за фасаду, ваљком и четкама и комбинујем све то са спрејевима. Већином су то спрејеви, али сама поставка се ради тим бојама за фасаду.
Углавном ја, мада у последње време сам подржан од Ток Graffiti Арт, који по мом мишљењу, увозе најбољи немачки спреј за цртање. Са њима сам направио сарадњу, па ми они помажу, али углавном је то у мојој режији.
Ако вам одговорим на то питање, помислићете да сам луд. Често шетам, а од кад сам почео да студирам архитектуру почео сам да примећујем неке ствари које други људи не примећују. Прво што сам почео је да гледам у небо. Кренуо сам да гледам кровове, зидове, прозоре, како која зграда изгледа. Професионална деформација. Тада сам почео да уочавам нека, назовимо их “кул“ места, на којима би могло да осване нешто што би могло да направи праву уличну галерију. Онда сам дошао на идеју да од Бежанијске косе, направим мој “Урбан дистрикт“, што ће се и десити јер је то узело маха. Немам више ни препрека, јер када год питам некога да ли могу да нацртам сви ми дозвољавају.
Питам власнике кућа или станаре зграда. Скоро сам био и на разговору код заменика градоначелника Андреје Младеновића и добио сам подршку. Када сам им дао неке предлоге, они су се одушевили тим стварима. Проблем је то што за те неке ствари треба времена. Конкретно ја сам предложио да мурал Патријарха Павла нацртам на Косанчићевом венцу, иза споменика Народне библиотеке, на неуређеном зиду који гледа право на Бранков мост. Урадио сам пројекат. Они су били одушевљени, али су ми рекли да треба да чекам три-четири месеца, да не може пре пролећа, па сам онда одлучио да одрадим сам. Али ето ту се назире подршка. И када би град стао иза мене, то би било феноменално. Мислим да бих сигурно улепшао град.
Скоро су ме то питали и ја нисам знао. Сео сам кући и пописао. И сваки дан се сетим неког новог. Нацртао сам око седамдесет ствари на јавним површинама, од чега су тридесетак мурали. На почетку су то биле мање ствари. Доста тога није медијски пропраћено. Прва ствар коју сам нацртао је гејша и она је приказана у филму о НАТО агресији “Why?“(Zašto). То је било сад поводом годишњице од НАТО бомбардовања. Исто тако, у мају ове године, полу-карикатура Новака Ђоковића је исто тако запажена. После тога је дошао и Теодосић.
Сасвим сам сигуран да је видео мурал. Јер сви тенисери су повезани са Бежанијском косом. Ето и Ана Ивановић живи у мојој згради. А са Јанком Типсаревић сам тренирао када смо били мали, тако да се јако добро знамо. Један дечко, Новаков друг, фотографисао је мурал док сам га још цртао. И проследио му је фотографију. Тако да сам сасвим сигуран да је видео. Али ми Новак никада ништа лично није рекао, нисмо ступили у контакт. Сасвим је сигурно да ћемо попричати о томе кад се будемо срели једног дана. Имам ја још планова што се тиче мурала са Новаковим ликом. Он даје велику инспирацију младима, а ја лично пуно размишљам о томе што он говори у његовим наступима. Имам и даље много идеја. И желим да осликам његов лик, али прво бих се посаветовао са њим самим и тиме шта би он рекао.
Андреј Јосифовски и Типсаревиц на тренингу "Базен 11. април" (14.2.2005.)
“То је једна веома тешка тема. Било ми је веома тешко док сам то радио. Драго ми је што сам ја тај који је учинио да не оде у заборав. Сећам се да сам био на мору са пријатељима. Пратили смо све што се дешава и мисили смо сви да је неко отео и да ће се вратити. Али кад смо видели шта се десило, нисмо могли да верујемо ста се догађа у нашем окружењу. Хтео сам то да нацртам у Београду, али сам размишљао да то нико неће схватити, и да ће бити да је све део самопромоције, јер је тако било и када сам радио Новака Ђоковића. А то је било првенствено због поплава и анимозитета који је отклонио у страним медијима. Што се тиче Тијане, мислио сам ипак да није право време и место да ја то нацртам овде у Београду и одустао сам од тога. Међутим, изгледа је било суђено да то будем ја. Позвали су ме из Суботице Тијанини пријатељи и фамилија, када сам кренуо да цртам Милоша Теодосића, у недељу пред финале. Био сам у чуду што су звали баш мене, а још више сам се изненадио када су ме питали колико то кошта. Таква ствар уопште не може да кошта. Када сам стигао тамо, све је било веома тужно. Био сам и раније у Суботици, али ово је другачији повод и другачији угао посматрања. Још, кад смо отишли на гробље... Ишао сам са девојком... Ово је сад тужан део приче, нисам очекивао да ћете ово да ме питате... Било ми је изузетно тешко кад сам на гробу видео играчке, фотографију...“, рекао нам је Андреј тужним гласом.
“Нисам знао како ћу успети да нацртам тако лепу девојку, на тако великом зиду. Никада пре нисам радио такав портрет од 64 квадрата, 8x8 метара. Услови нису били идеални, скела је била климава, падала је киша, све је било тешко... Али отпочео сам осликавање. Цео дан сам радио без престанка и после првог дана све је било готово. Други дан ми је служио само да дотерам ствари. Како сам радио све више и више, осећао сам се све боље и боље. И једноставно кад сам завршио осећао сам се некако другачије. Прво зато што сам успео да урадим тако једну велику ствар. С друге стране, драго ми је што ће то стајати ту и опомињати на то што се десило. Зато сам и написао: ''Да се никад не понови и никад не заборави''. Док сам радио упознао сам породицу Тијане Јурић, и било ми је веома тешко јер су то дивни људи. Најтеже ми је било када сам упознао Тијанину рођену сестру, јер сам гледајући њу могао само да замислим каква је била Тијана.
С друге стране, јутро када је склоњена скела, када сам завршио, кренули су и негативни коментари. Био сам утучен, али сам добио похвалу Тијаниног оца. Породица је задовољна, што ми је било и најважније. Биће увек негативних коментара, а највећа увреда је био коментар да смо им направили како кажу “споменик у центру града“. Због свега тога ми је било криво, јер сам дао све од себе. С друге стране, фотографисали су апаратима тај мурал који не може да се сагледа на два метра јер је превелика слика; мурал не изгледа исто када се гледа из угла од 90 степени и неког другог, јер је то 2Д слика, а ја сам цртао нешто што је тродимензионално. На крају је све испало ок, смириле су се страсти. Када сам питао неке академске сликаре за коментар на овај мурал и добио позитивну критику, схватио сам да радим праву ствар.
То је последњи мурал, али не и последњи пројекат. Искрен да будем, све је добро прошло у јавности. Људи ми чак кажу како сам превише скроман, али стварно кад сам радио било коју од ових ствари нисам очекивао да буде било како пропраћено. У последње време, од како се дигла медијска прашина око мог имена, некако ми је све то постало нормално, али када сам тек почео да радим, пре три-четири године, нигде никог није било.
Што се тиче партијарха, нисам очекивао толику медијску пажњу, али драго ми је што сам успео да после пет година вратим патријарха као централну тему, зато што заиста последњих дана када је требало да се обележи пет година од смрти патијарха ништа у медијима није писало о њему. Пратио сам обележавање годишњице терористичког напада 11. септембра, сваки пут ми је изнова криво тих недужних људи, али исто тако ми је криво када сам схватио да нико тог дана не помиње да се управо тада навршило сто година од рођења нашег вољеног патријарха - "свеца" и да све више заборављамо нашу историју. То ме је покренуло да осликам мурал са ликом патријарха. Нашао сам тај зид и направио мурал. То је било тачно пре недељу дана. Ја сам лично задовољан како је све испало. Драго ми је да је на дан обележавања пет година од смрти патријарха уз све текстове стајала и фотографија мурала или мене и мурала. Уствари мурал је овде битан, то је оно што остаје иза мене. И онда сам рекао себи: “Ок. То је то. Урадио си шта си хтео. Спасио си од заборава“.
Када сам цртао војводе на поклон сам добио књигу која се зове "'Бог це помоћи ако има коме' животопис и поуке патријарха Павла" и одатле ми инспирација да осликам мурал са ликом патријарха.
Што се тиче уличне уметности, све ме везује за Бежанијску косу. Сада наилазим на подршку старијих људи који кажу: ''Види како ти то лепо радиш, никад нећу разумети оне који само шврљају'', а ја мислим у себи: “Па и ја сам шарао својевремено“. Једном сам чак и добио батине зато што сам ишарао нешто што нисам смео и тако је то ишло редом. Једном сам уништио и потпуно нову фасаду зато што сам написао великим словима “Андреј“. Моји родитељи су када су пролазили поред тог места где је писало моје име, окретали главу и мислили да то нисам ја. Био сам тада, пети шести разред и комшије су ме замолиле да склоним то. И то је графит који сам сам прекречио. Сада је друга ситуација. Људи сами траже да им осликавам фасаде.
Да, променио се. И најсрећнији сам када дођу мала деца, којима је то ''вау'' кад виде. Питају ме да ли сам ја "Пијаниста" и дају ми похвале. Дакле, најсрећнији сам када ме похвале деца или пензионери. Деца су најбољи критичари. Када је деци нешто лепо, онда је то стварно лепо, јер њих нико не може да убеди да је нешто лепо ако није.
Да, војводе су осликане на приватној кући. Писало се у медијима и да је патријарх Павле осликан на приватној кући. Али није. Мурал се налази на зиду иза моје зграде. Али, војводе да јесу. Питао сам људе да ли им то смета, и пре него што сам добио одговор ставио сам се у њихову позицију и размишљао шта би било да мени дође неко да ме пита да црта по мојој кући, шта бих му рекао. Али људи су ми дозволили.
Да. И на муралу за Тијану сам написао неку своју поруку. Кад сам нацртао кошаркаше, ставио сам им победнички пехар, јер су они за нас златни шта год да су урадили. Мурал је нацртан пре финала. И искрено сам веровао да ће победити. Кад смо победили у осмини финала, окачио сам на својој згради заставу Србије и нисам је скидао; чак је и после финала остала да стоји ту. Ту је лични печат био то да ја мислим да ћемо победити. Ђоковића сам нацртао када је говорио о страним медијима, јер он је за мене првенствено добар човек, а тек онда спортиста.
Поред мурала, бавим се и актом. Цртам шаке у разним позицијама. И те шаке показују исто нека осећања, и инкорпорирам их са различитим делима. То су неке ствари које мене чине срећним. Исто тако цртам и жирафе, зато што је жирафа симбол добре комуникације и животиња која има највеће срце. Жирафе које нацртам, поклањам драгим људима.
Искрено да будем, јесте. Раније нисам обраћао пажњу шта објављујем на друственим мрезама, али није више тако. Водим рацуна да не буде протумацено супротно од онога сто заиста мислим
На крају разговора. Андреј нам је саопштио да инспирацију проналази у путовањима, али и да следеће године путује у Мексико, како би тамо цртао.
“У Мексику ћу цртати српске јунаке. Направићу листу од сто људи и кренућу да осликавам, да их распем по целом свету“.
За крај смо га питали који је следећи мурал који ће украсити улице. Андреј је овде остао тајанствен, уз речи да је следећа личност наша велика звезда и да ће присуствовати самом осликавању мурала.
Погледајте и:
ЗА НЕЗАБОРАВ: Мурал посвећен вољеном патријарху!
ПРЕСТОНИЧКИ МАЈСТОРИ ГРАФИТА: Тесла "живи" у блоку 11 (ФОТО)