КАКО САМ ХАРФОМ ПРОПУТОВАЛА СВЕТ: Исповест српске уметнице ће вас навести на размишљање! (ФОТО+ВИДЕО)

За Жељку Милошевић (30) прво можете рећи да се бави музиком од своје осме године. По струци је харфиста, али и дизајнер звука, док је, такође, и менаџер културе и уметности. Не само што је завршила три факултета, већ се и активно свим тим бави, што веома воли да ради. Али, то не значи да је досадна. Напротив. Налази времена за јогу коју обожава, али и за читање књига и путовања. Увек је заљубљена и има времена за драге људе за које много воли да кува.

- Увек сам од акције, вечити иницијатор, повлачим људе са собом, воле ме звог тога. Другима волим да угодим, да им буде лепо, шта год да је у питању - од поклона до организовања рођендана, излета и разних радионица на необичан начин - примећује уметница која не крије да воли Фејсбук, иако "бежи" од смартфона.

Менаџементом се бави најкраће, али веома успешно, што можда има везе и са тим што је изузетно уредна и организована, те постиже да се бави многим пословима.

- Реализујем пројекте у области културе и уметности, највише везане за неформалну едукацију младих, на националном и интернационалном нивоу. Председник сам удружења "Арт мрежа" из Новог Сада као и заменик директора "Фабрик Арт" из Београда - каже Жељка која се поноси тиме што је попунила пасош шест година пре његовог истека.

У Средњој музикој школи у Сомбору је наставница на смеру "Снимање и дизајн звука".

- То је редак, али јако занимљив и креативан смер. Задовољство ми је да радим тај посао, као и на пројектима мимо школе у вези са овим. Моји ђаци, а и ја заједно са њима, уче и напредују. Пратимо развој технологије који се у данашње време одвија изузетно брзо. Јако су талентовани и иновативни. Компонујемо, аранжирамо, дизајнирамо, миксамо, снимамо, уклапамо - истиче Жељка која са својим ђацима ствара уметност која је везана како за музичку продукцију, тако и за друге медије - филм, позориште, радио, телевизију и др.

Главни покретач јој је љубав, а веома је испуњена особа.

- Срећна сам и задовољна својим животом и одувек је тако било. Дешава ми се да ме људи гледају чудно када им кажем да сам срећна и да сам задовољна и да волим посао који радим - искрена је она.

Нека од најлепших искустава везује за харфу.

- Оснивач сам прве приватне школе за све узрасте у Новом Саду, па подучавам и људе који желе да свирају неку своју омиљену тему из филма или рок песму на харфи из хобија - истиче Жељка, чија је једна ученица (бебиситерка) желела да учи како би свирала бебама успаванке.

Харфа на први мах већини звучи као потпуно недостижан инструмент, у сваком смислу (величина, цена, техника свирања и др), али она је ништа друго до народни инструмент, а постоји безброј верзија малих харфи, преносних и повољних.

- Харфа није намењена само за оркестар или класичне соло композиције. На њој свирам од амбијенталне до ирске традиционалне музике, као и обраде домаћих и страних поп-рок нумера, евергрина и филмиских хитова.

Иако делује компликовано, овај инструмент није уопште тежак за свирање, барем тако тврди млада професорка.

- Један тон - једна жица, све иде редом и сасвим је логично. Као и за свирање других инструмената, неопходно је пре свега научити технику свирања. Једино педалне (концертне) харфе укључују и мало баратање са ногама, али то вам је скоро као кад возите ауто - шаљиво закључује ова инспиративна дама.

Вечити позитиван поглед на живот и свет је то што је чини посебно јединственом и сматра да је то издваја од других уметника и људи уопште, али и харфа.

- Чињеница је да то редак инструмент и људи просто реагују на то. Често кажу да сам вила, анђео, као из бајке, или само направе "блажену" фацу. Зар то нису прелепи и несвакидашњи појмови и епитети - поносна је Жељка која мисли да харфом дефинитивно може да скрене пажњу, омађија, опије или умири, а ако ништа друго - без грешке да успава.

Бајковита искуства

- Свирала сам тако на улици и пришла ми је малена девојчица. Држећи маму за руку убацила је новчић у шешир, погледала ме тугаљиво, и рекла онако искрено - жао ми те - присећа се харфисткиња и признаје да има људи који не знају шта је харфа, па кад им каже шта свира, имају необичну замисао.

- Смешно је како крену да млатарају рукама не би ли показали начин свирања, па то често испадне нешто што личи на флауту или пак виолину - објашњава уметница младоликог изгледа, којој се дешавало да када се појави са ђацима у некој институцији, помисле да је и сама ђак.

Сарадња са уличним свирачем

 - Дуго сам трагала за неким у Србији ко свира "ханг друм", јер сам одувек желела пре свега да чујем тај инструмент уживо, а затим да свирамо заједно. Шетајући Кнез Михајловом, наишла сам на Бору. Помислила сам да је неки странац, али кад сам пришла, схватила сам да је Београђанин - што ју је веома обрадовало и из чега је проистекла сарадња и две ауторске нумере. О Боривоју Ескићу смо писали већ раније, а о овом свестраном младићу можете сазнати нешто више ОВДЕ.

- Ханг друм и харфа су тако милозвучни заједно. Могла бих непрестално то да слушам - искусно закључује Жељка.

Управо са Бором је често наступала на улици, али више пута и сама, углавном на приморју.

- Моје прво свирање на улици је било у Истанбулу на њиховом великом шеталишту где у минути прође на хиљаде људи и ни данас ми није јасно како, али зарадила сам непун један евро! То је тако било обесхрабрујуће за мене и помислила сам како више никада нећу изаћи на улицу са инструментом. Међутим, ипак сам то урадила - храбро признаје Крагујевчанка коју посао сада највише везује за Нови Сад и Београд.

- Диван је осећај када људи спонтано застану, па се створи гомила публике око мене, неко приђе, пипне инструмент, пита, фотографише, снима, захвали, насмеје се... А највише волим да видим дечје реакције, када бих само могла да их снимим док свирам - дирљиво истиче она.

Иако смо много тога сазнали већ сада о њој, то није све. Свира популарну музику у оквиру "Ле дуо" састава као и соло медитативну музику на часовима јоге. Члан је и мултимедијалне групе "Феабрик" која ствара амбијенталну ауторску музику. Иако је са том групом чешће наступала у иностранству него у Србији, ипак не планира да напусти нашу земљу.

- Свега пар пута ми је то прошло кроз главу, али као мисао која је трајала неколико секунди. То је зато што ми је увек било незамисливо да из комфора и слободе које имам овде, одем негде у потпуно непознато и започињем све испочетка - истиче харфисткиња која сматра да нигде "не цветају руже" - свуда су потребни труд и рад, што ја и чиним овде, а и имам мање више све што ми је потребно - закључује невероватна Жељка која сматра да је живи пример да "закон привлачења" ради 100 одсто.

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте нешто више о револуционарном изуму младог Србина који може да промени пољопривреду (више информација на ОВОМ линку).