МАРИЈАНА, КУЧКА ИЗ РАКОВИЦЕ: Буди ме ноћима, а хлебом је храним! (ФОТО)
Ипак, наша веза је јака.
Ушла је тихо у мој живот, али тишина је ускоро постала само санак пусти. У легендарном београдском радничком крају, Раковица, чувени смо по три ствари: у нашем крају има много пропалих фабрика, у манастиру је сахрањен свети патријарх Павле, и вероватно имамо највише паса луталица по глави становника. Шаролико, јашта.
Тако је једног дана дошла Маријана, матора куја коју је љубазна комшиница усвојила. Направила јој је кућицу испод своје терасе у приземљу, недалеко од моје, у лепој улици Пере Велимировића. Као да ми брбљиве комшинице испод прозора нису биле довољне...
Маријана је, да се то одмах разумемо, сјајан кер. Деца је обожавају и она обожава децу. У принципу је плашљива (тежак живот, гарантовано), али воли да се мази. Кад је храна у питању, права је госпођа. Када јој бациш коску, она се прави да је није видела, па тек онда приђе и почне да је глође. Што можда говори о њеном племенитом пореклу. Пре него што је, као у песми Боба Дилана, изгубила све и почела да жицка за храну. Људи су, знамо то, зли и себични.
А онда је, једне хладне ноћи, Маријана открила и своју мрачну страну. Почело је као тихо режање и ситан лавеж. А онда је Маки кренула да лаје. И лаје. И лаје. Вртео сам се у кревету избезумљен. То је трајало читавих два сата.
Маријана се довикивала и са својим другарима из краја. Такође, лајала је и када примети да се неки пас мота по њеној територији.
Занимљиво, нико од комшија није реаговао. А она је наставила до у бесконачност. Раније сам јој тепао - Маки, Макице. Сада сам јој псовао керећег мајку и оца, са све широм родбином. На крају сам излазио на прозор и урлао, не бих ли је смирио.
Колико ли сам пута хтео да зовем кафилерију, да се решим беде једном за свагда. Па опет, сваки пут кад посегнем за телефоном, лупим се по руци. Одем до фрижидера по виршлу, па је добацим Макици. Љубав, мржња... Бурна веза, боктемазо.
И тако већ две године. Хлебом је и даље храним. Јер, рачунам, ми раковички керови треба да се држимо заједно.
Да, још нешто. У Раковици имамо и азил за псе, па ако некад пожелите да удомите сјајног кера попут Маријане, зовите их. Лајање гратис, како и треба да буде.
Успут, погледајте НА ОВОМ ЛИНКУ како је Владимир Путин нежан са својим кућним љубимцем.