Обележено 16 година од убиства Славка Ћурувије
БЕОГРАД - Представници новинарских удружења су, полагањем венаца и паљењем свећа код спомен плоче новинару Славку Ћурувији, обележили 16 година од његовог убиства и позвали надлежне да учине све да тај злочин у потпуности буде расветљен.
Министар културе и инфросмисања Иван Тасовац истакао је да је интерес и Владе Србије и Министарства културе да случај убиства Ћурувије добије судски епилог, да починиоци буду кажњени и да се расветли политичка позадина убиства.
"То је не само законска, већ морална обавеза према породици, жртви, друштву, али и целокупној новинарској заједници", рекао је Тасовац у Светогорској 35, на месту где је, на Ускрс 1999. током НАТО бомбрадовања убијен Ћурувија.
Тасовац је истакао да је безбедност новинара приоритет, као и да је циљ да и други нерасветљени случајеви убиства новинара буду доведени до судског процеса.
Преседница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић изразила је наду да ће Ћурувија, као и његова породица, али и новинари, дочекати правду ове године.
"Славков брат Јован ми је из болничког кревета рекао: Ја више немам времена и пласим се да нећу дочекати правду. Ја се надам да ће он дочекати правду. Ово је ипак мало другачији дан него претходних година када смо били овде", рекла је она.
Она је подсетила да би суђење требало да почне за месец дана, а да данас у Београду постоји улица Славка Ћурувије, као и фондација која носи његово име, што је важно као сећање на његов лик и дело.
"Надам се да ћемо и ми и Јово Ћурувија да дочекамо правду ове године", поручила је Смајловић.
Председник НУНС Вукашин Обрадовић рекао је да је држава учинила важан корак подизањем оптужнице за убиство новинара Ћурувије и да се очекује да се добију одговори на конкретна питања - ко су убице, али и ко су налогодавци.
Како је казао, "Морало је очигледно да проде 16 година да се на месту убиства први пут окупимо без стида и срама пред Славком Ћурувијом, очекујући да не тако далеко добијемо имена убица и налогодаваца".
Држава је учинила важан корак подизањем оптужнице за убиство новинара Славка Ћурувије и очекујемо да добијемо тачне и конкретне одговоре на питања - ко су убице, али и ко су налогодавци, поручио је он.
"Без одговора на ово друго питање, истина неће бити комплетна, а Србија неће добити оно што јој је неопходно - а то су одговори на питања како је било могуће у једном тренутку да постоји злочиначки апарат који је одлучивао о животу и смрти нас новинара", рекао је Обрадовић.
Почетком марта ове године Специјални суд у Београду потврдио је оптужницу против четворице припадника некадшње Државне безбедности (ДБ) којом их терети за убиство Ћурувије 1999. године.
Тужилаштво је оптужило тадашњег начелника Ресора ДБ Радомира Марковића, шефа београдског центра ДБ Милана Радоњића, главног обавештајног инспектора у Другој управи Ресора Ратка Ромића и припадника резервног састава тог ресора Милана Курака.
Радоњић и Ромић су у притвору, Марковић је у затвору у Пожаревцу на издрзавању казне затвора од 40 година, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Фондација "Славко Ћурувија" саопштила је раније да држава својим деловањем мора да пружи уверавање да суђење оптуженима за Ћурувијину смрт није само последица једнократног геста политичке воље.
"То мора бити поуздани знак трајног институционалног опредељења да су слобода мисли и говора вредности којима Србија суштински тежи и које је спремна да брани по сваку цену", истиче се у саопштењу.
Према подацима НУНС-а, само у 2014. години била су 22 случаја претњи или физичких напада на медијске раднике и медије, а у највећем броју тих случајева починиоци су остали непознати или познати али некажњени.