Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ОНА ЈЕ ПРЕДИВНА И ПОСЕБНА: Држали је под стакленим звоном јер је рођена са пола срца

30.01.2015. 15:17
Ana Jerković
Ана Јерковић / Извор: Фото: Глас Славоније/Гојко Митић

Она вози бицикл, плива, тренира теквондо, изврсно слика и одлична је ученица петог разреда Основне школе Владимира Назора у Чепину. Наизглед се не разликује од осталих вршњака, али 11-годишња Ана Јерковић једна је од ретких особа која је рођена само са левом страном срца.

"Наша Ана заправо нема никакву дијагнозу, него у докторским налазима стоје различити појмови", започиње причу мама Мирела.  

"Лаички речено, у левом делу срца, који једино има, било је недостатака који су отклоњени двема операцијама у аустријском Линцу. Тамо су јој учињене преткоморе и коморе на тој страни срца, а проблем је што аорта није на свом месту. Лекари су нам рекли да овакав случај нису имали у својој пракси," рекла је Мирела и признала да је заједно са супругом Владимиром Ану до треће године држала под стакленим звоном. Потом су одлучили да је упишу у вртић и нису погрешили, а након што је кренула у школу, постала је прелепа марљива девојчица, свесна својих ограничења која је не спречавају у одличном савладању градива у школи, па ни у тренингу теквонда.

"Тренер је осмислио програм према којем радим само вежбе обликовања и тзв. форме. Након неколико вежби мало се одморим, а иначе ми је теквондо јако забаван," рекла је Ана, чија је жеља да тренира теквондо и убудуће, али једног дана жели да постане учитељица. Велику подршку има управо у наставницима и школским другарима којима узвраћа искреним пријатељством, а родитељима одличним оценама и одговорним понашањем, преноси Глас Славоније.

"Искрено, супруг и ја смо се питали јесмо ли готово здраво дете пустили на тако тешке две операције. Ипак, знамо да би без њих у једном тренутку дошло до неповратног стања. О трансплантацији не размишљамо, више што Ана има тзв. статус инверзус органа, односно они нису на своме месту, него на супротним странама у телу. Али све функционише и свакога дана захваљујемо Богу што је наша Ана толико савесна, зрела, а опет толико различита од друге деце. Толико посебна, предивна," закључује мама Мирела.