ДА ВИШЕ НЕМА ДИЛЕМЕ: Ево шта је рачунарски вирус, а шта само подсећа на вирус

Управо читате текст на интернету. Можда и не знате да сте на путу до овог текста били изложени ризику да будете само још једна од многобројних жртава разних интернет превара.

Најчешћу опасност представљају такозване Пхисхинг преваре (чита се: ФИШИНГ), које вребају на сваком ћошку интернета. На ове преваре најчешће наседају корисници друштвених мрежа, односно сви корисници интернета који посећују сајтове за које су потребни корисничко ime i lozinka (password) или други лични подаци (име и презиме, број телефона, број кредитне картице и слично).

ЗАШТО БАШ ВАС НЕКО ЖЕЛИ ДА ПРЕВАРИ?

Ви и ваш рачунар нисте конкретна мета интернет криминалаца и превараната. Интернет криминалци и преваранти скоро никада не циљају одређену особу. Чак и ако циљају одређену особу, онда су то председници држава или друге важне личности.

Интернет криминалци и преваранти само желе да се домогну нечијег профила на некој друштвеној мрежи или података о кредитној картици.

Њима је свеједно да ли сте се упецали ви или неко други. Важно је да од тог тренутка могу да користе новац са ваше кредитне картице или да злоупотребе ваш профил на "Фејсбуку" тако што ће са њега слати разне рекламе или поруке непримереног садржаја (верске, идеолошке, терористичке или слично).

ШТА ЈЕ ТО ПХИСХИНГ И КАКО СЕ МОЖЕТЕ УПЕЦАТИ?

Најчешћи облик интернет преваре је "Пхисхинг", што у преводу на српски значи пецање и то је само један од незаконитих начина да се некој особи украде њен електронски идентитет. А шта је то електронски идентитет?

Најпростије речено, електронски идентитет су корисничко име и lozinka (password) које неко користи да би приступио одређеном интернет сајту, на пример "Фејсбуку" или "Гмаил-у". Када хакер дође у посед вашег корисничког имена и лозинке, он може обављати разне радње на интернету користећи ваш идентитет.

У међувремену хакер може да промени вашу стару лозинку и на тај начин онемогући да поново дођете до свог профила. Управо су корисници "Фејсбука" честа мета "Пхисхинг" преваре.

Хакер (преварант) најпре направи копију неког интернет сајта која изгледа апсолутно исто као и оригинални сајт. Чест је случај да хакер направи управо копију Фејсбуковог сајта. Следећи корак који хакер предузима је постављање "мамца” који ће Вас одвести до лажног Фацебоок сајта, уместо до правог. Када дођете до лажне копије Фацебоок сајта, која изгледа идентично као и оригинални Фацебоок сајт, наићи ћете на већ позната поља у која треба да унесете Вашу емаил адресу и лозинку.

Можда ћете бити збуњени и питаћете се зашто поново треба да уносите поменуте податке када сте их пре пар минута већ унели, али ће већина људи без размишљања поново укуцати тражене податке, не размишљајући да је можда реч о превари. С обзиром на то да се ради о лажном Фацебоок сајту, подаци које сте унели ће бити снимљени у хакеров рачунар.

На овај начин сте "свесно" некоме дали "емаил" адресу и лозинку за приступ вашем профилу. Након овога,хакер ће без имало муке преузети контролу над Вашим Фацебоок профилом. Уколико хакер још није промениолозинку за приступ Вашем Фацебоок профилу, учините то пре њега и тако ћете спречити даљу злоупотребу Вашег Фацебоок профила. Још једном ћемо поновити да смо Фацебоок сајт искористили само као пример и да се у пракси често дешава да хакери направе лажни интернет сајт неке банке или слично, а остатак сценарија је исти као и у нашем примеру.

Како да препознате лажну вест на интернету погледајте ОВДЕ.

КАКО ДА ПРЕПОЗНАТЕ МАМАЦ И ЛАЖНИ ИНТЕРНЕТ САЈТ?

Да бисте се заштитили од Пхисхинг превара, важно је да на време препознате покушај преваре. Све почиње од мамца. Хакери користе разне методе како би Вас намамили да кликнете на мамац. Мамац често изгледа као нека ексклузивна вест чији наслов буди радозналост и којем ћете тешко одолети. Ове вести обично имају следеће или сличне наслове и налазе се свуда на интернету:

• - “Погледајте зашто се отац једног момка убио када је видео његов статус на Фејсбуку“
• - “Сазнај ко ти гледа профил“
• - “Погледајте мој XXX видео“
• - “Порно филм Екрема Јеврића“
• - “Погледајте шта је девојка урадила свом дечку“
• - “НЕВЕРОВАТНО: У Сибиру пронађен жив ванземаљац – погледајте слике“
• - “Ваш мобилни телефон има 4 вируса. Кликните на ОК да бисте уклонили вирусе“.

Ако у жељи да задовољите своју радозналост кликнете на мамац, отвориће се лажни Facebook sajt koji ће тражити да унесете своју емаил адресу и лозинку како бисте могли да прочитате ту невероватну вест или погледате још невероватнији видео запис.

Наравно, то никако не треба да урадите. На сликама које следе можете видети како хакерски мамац изгледа на екрану уређаја преко којег сте повезани на интернет. Кликните на слике да бисте их видели у пуној величини.

Чак и ако сте "загризли" мамац, то јест кликнули на њега, још увек постоји могућност да спречите штету тако што ћете препознати лажни интернет сајт. Програм који користите за преглед интернет страница (Интернет Explorer, Google Chrome, Mozilla Firefox, Опера…) поседује takozvani address bar. На нашем језику seaddress бар зове адресна линија. То је дугачка бела штрафта која се налази при врху програма који користите. U address бар-у, то јест у адресној линији, стоји интернет адреса сајта који видите на екрану. Уколико сајт који видите на екрану Вашег уређаја изгледа као Фацебоок, проверите да ли његова адреса u address бар-упочиње sa www.facebook.com/…. Уколико то није случај, онда се највероватније ради о покушају Пхисхингпреваре. Одмах затворите спорну интернет страницу и тако ћете спречити превару. Напомињемо да хакерилажне сајтове често крију иза интернет адресе која на први поглед може изгледати као права адреса. На пример, лажни Фацебоок сајт се може налазити на adresi www.facelook.com, док адреса оригиналног сајта glasi www.facebook.com. Обратите пажњу – у интернет адреси лажног Фацебоок сајта уместо слова Б стоји слово Л. Оваква интернет адреса лако може да превари Ваше око, па зато детаљно погледајте адресу која стоји u address бар-у. На сликама које следе можете видети примере интернет страница које изгледају идентично као и оригинална Фацебоок страница, ali address бар јасно показује да се ради о покушају преваре. Кликните на слике да бисте их видели у пуној величини.

Поново смо Фацебоок сајт искористили само као пример, док се исти сценарио може догодити и када је у питању сајт Ваше банке преко ког електронски плаћате рачуне.

ЛАЖНИ EMAIL ИЛИ СМС ПОРУКА ОД ВАШЕГ “ПРИЈАТЕЉА”

Лажне вести нису једини мамац којим се хакери служе. Уколико је рачунар неког од Ваших пријатеља зараженвирусом, може се догодити да Вам вирус аутоматски шаље емаил-ове што ће Вас навести да помислите да Вам је тај емаил стварно послала особа коју познајете. Овакав покушај преваре ћете лако препознати уколико познајете стил изражавања Вашег познаника. Вирус неће имати исти вокабулар као особа коју познајете, а у тексту емаил-а ће бити наведена и интернет адреса коју треба да посетите из неког разлога. Чест је случај да спорни емаил добијете и са непознате адресе. У сваком случају, немојте отварати сумњиву електронску пошту и прилог (attachment) који се у њој може налазити, немојте на њу одговарати и обавезно је обришите, а Вашег познаника на други начин (нпр. телефоном) обавестите да је његов рачунар заражен вирусом.

СМС поруке су још један од начина на који можете бити преварени. Овај вид преваре не спада у доменинтернет преваре, али осећамо потребу да Вас информишемо и о овом феномену. Наиме, преварант ће на Ваш број телефона послати СМС поруку у којој од Вас тражи да га позовете. Међутим, број са кога Вам је порука послата је заправо специјални број у иностранству. Када кажемо “специјални број”, мислимо на бројеве попут такозваних врућих линија и томе слично. Наравно, позиви и СМС поруке ка оваквим бројевима се наплаћују вишеструко скупље у односу на нормалне позиве и СМС поруке, што починиоцу преваре генерише зараду.

На сликама које следе можете видети примере превара путем емаил-а и СМС порука. Са званичног сајтадневног листа Курир смо преузели и одломак текста о такозваној “Нигеријској превари” на коју је већ насео и известан број људи из Србије. Вероватно се питате како је хакер дошао до Ваше емаил адресе или броја телефона. То је дуга прича, па нећемо улазити у детаље, али ћемо рећи да постоји много начина на које је хакер могао да дође до поменутих података.

КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИТЕ ОД ИНТЕРНЕТ ПРЕВАРА?

Одговор на ово питање није једноставан јер хакери свакодневно смишљају нове начине како да Вас преваре. Квалитетни антивирус програми имају уграђен такозвани анти-пхисхинг филтер који аутоматски блокира приступ лажним (пхисхинг) интернет сајтовима. Нажалост, чак и најквалитетнији антивирус програми се не могу сматрати сигурном заштитом. Наиме, инжењерима који праве антивирус програме је потребно време да би открили све лажне интернет сајтове, а за то време се можете упецати. Другачије речено, од тренутка када хакер постави мамац, па до тренутка када инжењери који производе антивирус програмеоткрију тај мамац, често прође и неколико недеља. Управо у том периоду се догоди највећи број превара.

Дугогодишњим корисницима интернета ће стечено искуство бити од великог значаја јер ће и сами умети да препознају скоро сваки покушај интернет преваре. Ако сте пажљиво читали овај текст, сигурно сте научили како да препознате мамац или лажни интернет сајт. Примените стечено знање и сетите се овог текста увек када Вам се нешто учини сумњивим. Пре него што одлучите да кликнете на линк који Вам изгледа као потенцијални мамац, употребите Гоогле како бисте дошли до додатних информација у вези сумњивог линка. Уколико се ради о превари, вероватно је неко већ писао о томе, па ће Вас свезнајући Гоогле одвести до сајта на којем можете прочитати искуства других корисника у вези са спорним линком, као и томе до каквих последица може довести клик на тај линк. Такође, pratite address бар (адресну линију) и застаните уколико приметите нешто необично, а затим консултујте Гоогле како бисте дошли до релевантних информација о интернет адреси у коју сумњате.

Запамтите и то да Ваша банка никада неће од Вас тражити да емаил-ом пошаљете поверљиве и личне податке као што су матични број, број текућег рачуна, број кредитне картице или ПИН кôд за њено коришћење. Ово су информације које банка већ поседује и нема разлога да их од Вас поново тражи. Поготово не на тај начин. У случају да банка има потребу да Вас контактира, службеници ће Вас позвати телефоном и замолити Вас да посетите Вашу експозитуру. У начелу, ниједна компанија неће од својих клијената захтевати да осетљиве податке шаљу путем емаил-а. Ово се најпре односи на компаније као што су Фацебоок, Microsoft, Googlei друге. Поменуте компаније користе специјалне електронске обрасце који се налазе на њиховим званичним интернет сајтовима и уз помоћ којих компаније комуницирају са својим клијентима, али чак ни тада се од Вас неће тражити да у образац унесете Vašu lozinku (password).

Уколико на неком интернет сајту видите поруку да сте управо освојили велику суму новца, немојте кликнути на ту поруку јер је реч о покушају преваре.

Даље, чак и ако стварно имате некога ко би могао да Вам препише његово велико богатство (авионе, камионе, доларе, евре и хектаре земље), будите сигурни да информацију о томе нећете добити емаил-ом. Поготово не са емаил адресе коју никада до тада нисте видели.

Не желимо да Вас овај текст уплаши. Уз мало искуства, интернет може бити дивно и врло занмимљиво место. Као аутор овог текста, могу да потврдим да Већ годинама крстарим интернетом, купујем на интернету и плаћам своје месечне рачуне користећи такозвани е-банкинг (електронско банкарство), а да притом нисам имао ни најмањи проблем. Само будите мудри и опрезни. Интернет јесте извор бескрајне забаве, музике, филмова и фотографија, али га треба искористити и за стицање новог знања.

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте како ће се у наредном периоду честитати рођендан на "Фејсбуку" (више о томе на ОВОМ линку)