Студенти се питају: "На шта троше наш новац?" (ИНФОГРАФИК)
Академци су против додатног оптерећења и за свој и за родитељски џеп у било ком смислу, па тако упозоравају декане да морају да се консултују са својим студентским парламентима, ако, заиста, намеравају да подигну школарине. Овде се, изгледа, не пита ни Министарство просвете, јер је коначна одлука на саветима факултета.
На београдском Универзитету нема уметничких факултета, за које се испоставило да су најскупљи, па је у објављеној анализи то, у просеку, снизило цену студија.
Проректор Универзитета у Београду, проф. др Миодраг Поповић, рекао је да је логично да су факултети на губитку и да цена није реална. Према његовим речима, рачуница је јасна ако се зна да, у просеку, један студент кошта 240 хиљада динара, а зна се да су школарине и по три пута мање.
Највиша школарина у Србији је на београдској архитектури - 240 хиљада динара и на електротехници (софтерско инжењерство) - 223 хиљаде. Факултет за физичку хемију је снизио цене школовања за, чак, 6 хиљада динара у односу на прошлу годину.
"Ако се погледа ова анализа, јасно је да су београдски факултети међу најјефтинијима у Србији", рекао је др Поповић, а пише Политика.
Академци су против додатног оптерећења и за свој и за родитељски џеп у било ком смислу, па тако упозоравају декане да морају да се консултују са својим студентским парламентима, ако, заиста, намеравају да подигну школарине. Овде се, изгледа, не пита ни Министарство просвете, јер је коначна одлука на саветима факултета.
Декани се правдају инфлацијом, упутством просветних власти да морају све таксе да обједине кроз школарину и да држава не даје довољно, па они морају да се сналазе. Ипак, др Милован Шуваков каже за Политику да факултети уписују самофинансирајуће студенте и да је чињеница да им се исплати. Додаје да, у већини случајева, држава преплаћује буџетске студенте.
Школарина у Косовској Митровици је 48 хиљада динара. Са тим износом успевају да покрију све трошкове и да један део студената ослободе плаћања.
Представници студетских организација годинама захтевају прецизне податке од факултетских управа о томе шта све факултет до факултета урачунава у школарину, где се тај новац троши и зашто исте студије коштају различито у зависности од тога у којем граду је факултет. Тако је, рецимо, могуће да исти индекс, у различитим градовима има чак шест различитих школарина, преноси Политика.