"НИСАМ ВИДЕО ДА ПОГАЂАМ БИЛО КОГА ОД ЊИХ" Срамна одбрана масовног убице из Дубоне - Открио зашто је кренуо у крвави поход те ноћи

На почетку свог исказа говорио је о свом животу, рекао је да је рођен у Београду, а да је из стана у коме је живео са породицом после неколико година исељен. Навео је и да се "осећао угрожено" након поменутог исељења. Како је навео, до завршетка средње школе живели су у Миријеву након чега његов отац купује кућу у Шепшину, надомак Дубоне.

У ту кућу није улагано ништа до 2021. године када сам ја одлучио да се бавим пољопривредом и из породичне куће мог деде по оцу, а у којој су живели моји родитељи, деда и брат са породицом, која се налази у Доњој Дубони, прешао сам да живим у ту кућу у Шепшину. Тамо сам живео сам. Родитељи су ми помогли да сређујем кућу и посећивали ме повремено", објаснио је оптужени.

Он је истакао да је 2021. године на тавану куће у којој је живео пронашао аутоматску пушку.

 - Под даскама, преко којих је била стаклена вуна, ја сам пронашао аутоматску пушку 'Калашњиков', кумулативну мину, две ручне бомбе 'кашикаре', била је већа количина муниције за калибар 7,62 mm и пиштољ 'tetejac', био је и пиштољ који избацује светлеће метке. Нисам о томе никога обавестио, па ни оца који је војно лице, јер сам се плашио да бих кривично одговарао и да не одем на робију, а и да се не помисли да сам ја то купио за даљу дистрибуцију - објаснио је.

Он је истакао да је повремено ишао у стрељану где је вежбао пуцање из пиштоља, као и да је у подруму куће пуцао из пиштоља и аутоматске пушке, у џак са песком. Истакао је и да је познавао доста момака у Дубони, али се ни са ким, како је рекао, није присно дружио.

 - Нисам излазио по кафанама нити по кафићима, повремено сам волео да са другарима играм фудбал. Имао сам површне контакте са мештанима. Мислим да сам се са једним од лица за ког сте ми прочитали да је мртав, возио на мом мотору у току прошле године. Ја се нисам дружио ни са ким из Малог Орашја и нисам одлазио код било ког лица из тог села. Уопштено гледано, ја сам имао лепо мишљење о мештанима, али они нису имали добро мишљење о мени и мојој породици - навео је оптужени.

У наставку свог исказа је говорио о томе да су мештани били љубоморни на његовог оца, мајку, па и на њега и то зато што се "дружи са познатим личностима и особом која је била у ријалити програму". Тврди да је од њих осећао "подсмех". Према његовим речима, мештани су стварали заверу годину дана раније против њега, што му је пренео један малолетник. Затим је поново говорио о својим породичним околностима, о оцу, о старијем брату. Посебан део свог исказа посветио је описивању, како је рекао, "неправде у друштву" и зависти коју тврди да су људи осећали према њему.

"Напунио сам три оквира..."

Истакао је и да до 4. маја прошле године није помишљао да се освети, али је, како тврди, у дворишту оближње школе "било неко друштво и чуо сам да причају лоше о мени, односно мом оцу да је криминалац, да је купио и кола и кућу и мотор". После тога је, објашњава, отишао кући. Како је истакао, узео је аутоматску пушку, пиштољ, бомбе и муницију.

 - Напунио сам мислим три оквира за аутоматску пушку и два за пиштољ, на уму ми је био бес, питао сам се што је то мене Бог проклео да не могу да живим мирно, да имам спокој и да докажем свим људима да убудуће не могу више тако са мном и са мојом породицом. Сео сам у возило, не знам тачно колико је било сати. Пушку и пиштољ сам држао на седишту сувозача, пролазио сам поред школског игралишта, видео сам да се у њему налази више лица, а затим сам отишао да размислим - препричао је оптужени.

Он додаје да је прошао поред споменика, видео је и да се ту налази више лица, нешто су добацивали, али и да је схватио да су у алкохолисаном стању.

 - То сам сад схватио, тада не. Не могу да се сетим тачно свих детаља, али мислим да сам прво изашао из возила без аутоматске пушке, пришао сам са намером да их питам што су добацивали, шта је проблем. Ја сам покушао да их питам шта је проблем, али један дечко, чини ми се са брадом, кренуо је опет нешто да ми добацује. Нисам могао добро да чујем од музике, нешто је било ружно. Ја тада одлазим до возила поново и узимам пушку која је мислим већ била подешена на рафалну паљбу, тако се задесило, и пуцао сам у смеру ка тим лицима - препричао је.

Како је додао, зацрнило му се и зна да је испалио према тим лицима два оквира из аутоматске пушке које су биле залеплена селотејп траком.

 - Кундак нисам расклапао, пуцао сам са бока. Нисам видео да погађам било кога од њих. Велика је вероватноћа да сам претходно тим лицима рекао да легну. Знам да сам пуцајући ишао и до самог споменика, никога нисам 'оверио', а знам да сам неколико хитаца испалио у ваздух, да би испразнио оквир и да немам више муниције у аутоматској пушки. Колико сам видео сва лица су остала лежећи на земљи, знао сам да има живих, али нисам чуо њихове јауке нити да запомажу - препричао је ужасавајуће детаље од 4. маја оптужени.

Он је објаснио да је након тога сео поново у возило, да је видео четири лица на капији, где су нешто радили, брусили, да је узео пиштољ пришао на три, четири метра, и без речи испалио цео шанжер ка њима.

 - Нишанио сам у њих, држећи пиштољ у висини рамена. Нисам видео да ли сам погодно било кога од лица у која сам пуцао, нисам ни гледао у који део пуцам, пиштољ је био само окренут ка њима - рекао је у исказу и додао да није био свестан зла које наноси људима.

Он је истакао да је аутомобил оставио на улици, да је ставио нови оквир у аутоматску пушку и кренуо да пуца у правцу групице људи који су седели на две клупице у школском дворишту.

 - Сигуран сам да је била појединачна паљба, а не рафална. Нисам видео појединачно ко се све ту налази, нисам видео да је на клупи била девојчица. Нико од ових лица није бежало, ја сам им рекао да легну на земљу више пута, нико ме није послушао, намера ми је била да их натерам да ми се извине. Међутим, сви они су гледали са неверицом, неко се и смејао, а сигурно су и нешто рекли, мислим да су рекли: Помери то - рекао је он.

Након овога је истакао да је сео у аутомобил и отишао с намером да избегне конфликт са полицијским службеницима, да га не би ликвидирали јер је био наоружан.

 - У том тренутку сам само хтео да останем жив. Возило ми се заглавило у блату шумског пута, ту сам га оставио и узео пушку, две бомбе и пиштољ, а у колима сам оставио кумулативну мину, и оквире аутоматске пушке. После изласка из возила, након 50 до 100 метара бацио сам мобилни у растиње, да ме полицијски службеници не би преко њега лоцирали - каже у исказу. Он потом наводи да му је, наводно, тог дана звао друг који га је 'упозорио" на претњу од људи из села.

"Имао сам намеру да одем у Београд"

Мушкарац је даље у свом исказу препричао како је са аутоматском пушком и торбицом у којој су се налазиле бомбе и пиштољ, ишао сеоским путем и ливадама како би избегао главни пут да га не би пронашли полицајци.

 - Имао сам намеру да доспем до ауто-пута и да одем до Београда, нисам имао план, где ћу и шта ћу, хтео сам да се сакријем, али без идеје где тачно, циљ ми је био да побегнем што даље. Мислим да сам ходао пола сата, и у једном тренутку одлучујем да бацим аутоматску пушку, да не бих упадао људима у очи. Мислећи да сам изашао на главни пут, иако се радило о сокаку, видео сам паркирано возило испред једне куће које је било откључано и кључеви су били у брави. Сео сам у ово возило и отишао близу наплатне рампе, где сам се зауставио и наставио пешице - истакао је.

Он наводи да је видео више полицијских возила под ротацијом у близини наплатне рампе, али је одлучио да иде у њиховом правцу, са намером да уђе у неко возило и на тај начин се спаси.

 - Видео сам да једно такси возило чека у реду за наплату путарине, ушао сам на задње седиште тог возила, нисам ни знао, ни видео да у њему има путника. Таксисти сам рекао да вози и да ће све бити у реду, а ако ме не буду слушали да ћу да се разнесем бомбом коју сам извадио из торбице. У току вожње сам ушао у дубљи разговор са путницом, рекла је да је трудна, конкретно трећа недеља, и да иде код момка у место код Уба. У том моменту сам био скроз нормалан и свестан свега шта је било - рекао је.

Након тога су девојку одвезли до места где ју је сачекао момак, а он је таксијем наставио још два и по сата до Вињишта, надомак Крагујевца, где му живи ујак.

 - Таксиста ме је оставио у самом селу. Кућа мог ујака удаљена је од места где ме је оставио отприлике 200 метара, не знам колико је било сати, свитала је већ зора. Иначе, мој ујак има фарму, отишао сам право у кокошињац. Никоме се нисам јављао, нико није знао да сам дошао. Ја сам претражио тај кокошињац да видим шта има у њему и на тавану сам нашао две бомбе, исте као ове две што сам већ имао код себе, и аутоматску пушку 'шмајсер' за коју не знам да ли је била у исправном стању - рекао је.

Он даље наводи да је заспао

 - Пробудила ме је вика Специјалне антитерористичке јединице: 'Полиција'. Отворио сам врата кокошињца, видео их и предао се. Према мени није примењена било каква сила, нити други вид злостављања, физичког малтретирања или слично. Све ово о чему сам говорио, до сада, урадио сам да заплашим мештане и да им покажем да са мном више нема шале и 'зезања', а сада сам схватио да сам у том тренутку погрешно размишљао и нисам имао са ким да попричам и да ми да неки савет, сада у овом моменту бих све другачије урадио - изјавио је и додао:

 - Тек када сам ухапшен, неко од полицијских службеника ми је рекао да је страдао народ и питао ме да ли сам нормалан, шта сам учинио, рекли су ми да сам убио осам људи и да је више људи рањено - рекао је на крају исказа и додао да се каје.

Подсетимо, тог 4. маја, дан након стравичног масакра у школи "Владислав Рибникар", младић је узео аутоматску пушку, пиштољ, муницију и бомбе и кренуо у крвави поход по селима Мало Орашје, Дубони и Шепшину, у околини Младеновца. Он је убио девет особа, а ранио више од 13 људи.

Психијатријско вештачење показало је да је био потпуно урачунљив у моменту извшрења злочина. Претресом објеката у власништву његове породице пронађен је читав арсенал оружја. Њему се на терет ставља тешко убиство, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, отмица и неовлашћено коришћење туђег возила.

Извор: Србија Данас/Nova.rs/Аутор: Алекса Момчиловић